FEMA kampovi neodoljivo podsećaju na nacističke logore. Jedina alternativa ljudima koji su tamo zarobljeni je zatvor. U ovom trenutku u logorima u završavaju beskućnici.
SAD u poslednjih par godina beleži potpuno abnormalnu eksploziju beskućništva. U jednom trenutku potpuno namerno, iako je dugova i pre bilo, bankama je dopušteno da preuzmu potpunu vlast nad čovekom u SAD-u.
Sve se radilo planski i krenulo je još mnogo ranije, baš kada su svi mislili da u SAD cvetaju ruže. Ali, stvarao se samo privid. Banke su davale povoljne kredite, zadužile ljude do maksimuma i tada rekli dosta.
Povećali su kamate, a ti isti krediti planski su postali potpuno neotplativi. Sve to dogodilo se u saradnji s vladom SAD-a. U posednje 3 godine banke su toliko nemilosrdne da se SAD pretvara u zemlju beskućnika.
Trenutno je na ulicama SAD-a neverovatnih 3,5 miliona beskućnika, a ljudi koji bez ičega žive u šatorima. Dok je u isto vreme slobodno, nenaseljeno i prazno čak 18 miliona kuća i stanova. Na ulicama su cele porodice, a broj dece raste. Stvaraju se takozvani "šator" gradovi.
Cilj je što više ljudi pokoriti, učiniti ih potpuno ovisnima o milosti sustava. To se i dogodilo. Nakon eksplozije beskućništva, Vlada SAD-a po planu donosi zakon; biti beskućnik je protivzakonito!
Nakon što je zakon prošle godine stupio na snagu, beskućnicima je dan ultimatum; ili logor ili zatvor. Mnogi beskućnici izabrali su zatvor, no velika većina ljudi trpa se u logore.
Tamo su prisiljeni da rade takozvane javne poslove za hranu koju dobijaju. Ne smeju samo tako šetati ulicom već s posebnim dozvolama, a ako žele da odu moraju da imaju osiguran stan i posao. Njima je uzeta sloboda iako nikada nisu ništa napravili. To su obični ljudi koji su pod prevarom sastava završili bez svojih domova a sada ih poput pse love po ulicama i trpaju ih u logore. Jer, u SAD u je nedozvoljeno biti bez ičega.
Zanimljivo je kako je logor u Južnoj Karolini svoja vrata otvorio prošle godine upravo na dan 50.-te godišnjice pokreta za građanska prava, a na taj dan zbog proslave beskućnici nisu smeli biti viđeni na ulici pa je to rešeno ekspresnim donošenjem zakona i zatvaranjem nevinih ljudi.
Beskućnici se sele po potrebi iz grada u grad, a logor u Kolumbiji već je pretrpao svoje kapacitete pa ljudi nemaju uslove za dostojanstven život. Koliko on može biti kada si zarobljen.
Eksploziju beskućnika i celih porodica očekujemo i na našim prostorima jer je situacija sa bankama identična u cijelom svetu. Nakon SAD-a sve će se toliko ekspresno preliti i na naš deo planete, da se mnogi neće niti snaći.
U ovom trenutku svetski mediji ignorišu logore u "demokratskom" SAD-u iako je to nešto najnečasnije što država može napraviti čoveku; ogoliti ga do kosti i pretvoriti u radnu, robovsku snagu. To je ono o čemu elita sanja od postanka sveta, a čini se kako im tek sada planovi za globalno porobljavanje čoveka idu od ruke.
Izvor: Dnevno.hr