- Moguće je da zbog enormne količine vode sredstva iz minskih polja završe i do Đerdapa, pa i Crnog mora. Ovo je sasvim druga situacija jer više ne govorimo o minskim poljima već neekspolodiranim ubojnim sredstvima koja su u nadležnosti štabova civilne zaštite. U ovom trenutku nemamo konačnu procenu jer će Sektor za operacije BH MAC-a na tome raditi u narednim danima. Ali, ono što je evidentno jeste da su najviše ugrožena područja Maglaja i okolina Doboja gdje je bilo minskih polja, a gde se sumnja da su ona pomerena - naglasio je Smajiš.
Oprez pri čišćenju
Upozorio je građane da budu veoma oprezni prilikom čišćenja svojih domova, dvorišta i bašti, kao i prilikom odlazaka na šira područja gde se sumnja da su postojala minska polja s obzirom na to da su na brojnim trake i oznake o njihovom postojanju nestale u poplavama.
U Kantonu Sarajevo, naglašava Smajiš, u koordinaciji su sa štabovima civilne zaštite, ali u tom delu Federacije BiH nema registrovanih ugroženih područja kada je reč o minskim poljima.
Saopšteno je da će Centar za uklanjanje mina BiH u saradnji sa entitetskim civilnim zaštitama i Civilnom zaštitom Brčko Distrikta identifikovati i ažurirati područja koja su bila zahvaćena poplavama i klizištima usled prirodnih nepogoda, a što je za posledicu moglo da ima pomeranje mina na sumnjivim i opasnim područjima, te preduzeti sve neophodne mere na prevenciji.
Prema raspoloživim podacima BH MAC-a najugroženija područja od mina su regije Doboja, Maglaja, Olova, Unsko-sanskog kantona i Bosanske Posavine, koja su i trenutno najviše pogođena poplavama. Takođe, upozoreno je stanovništvo da je minska opasnost u velikoj meri prisutna u slivovima reka Bosne, Spreče, Usore i Krivaje.
izvor: balkans.aljazeera.net/24sata