Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od milijarde stanovnika naše planete ima preveliku težinu, a 400 miliona pati od ozbiljne gojaznosti.
Dve trećine odraslih Amerikanaca sada ima preveliku težinu ili pati od gojaznosti. Ministarstvo zdravlja SAD je toliko uspaničeno da traži održavanje naučnog skupa posvećenog - gojaznosti u Americi.
Džo Čiti se sa težinom borila gotovo celog života. "Kada ste debela žena postajete depresivni. To vas emocionalno pogađa i iznuruje", kaže ona. Zato je počela da vežba i izgubila je - 18 kilograma.
Najnovije istraživanje pokazuje da gojaznost njenih stanovnika košta Sjedinjene Države 147 milijardi dolara godišnje ili 1.400 dolara godišnje više za gojaznu nego za osobu normalne težine.
Na to ukazuje istraživanje koje su finansirali američki centri za kontrolu bolesti. Ono što utiče na enormne troškove su cene lekova protiv gojaznosti, kao što je dijabetes, iako se oni dobijaju na recept.
Istraživanjem je rukovodio Erik Finkelstajn, stručnjak za ekonomiju zdravlja.
"Jedini način da se pokažu stvarne uštede u izdacima za zdravlje u budućnosti, jeste da se smanji prevelika gojaznost i s njom povezani zdravstveni problemi" - upozorio je on.
Po Finkelstajnovom mišljenju, nije alarmantan samo broj Amerikanaca koji premašuju kapacitet kućne vage nego brzina kojom se to događa. On dodaje da gojaznost pogađa sve rasne i nacionalne grupacije, bogate i siromašne i, što je najdramatičnije, američku decu.
Dvadeset odsto dece u SAD je gojazno ili preterano teško. S obzirom da se hrana svugde pravi tako da vam pocuri voda na usta, Tomas Friden, direktor Centara za kontrolu bolesti, upozorava da je povećanje težine teško sprečiti.
"Ako se danas krećete u pravcu u kojem danas idu i ostali u Americi, završićete tako što ćete dobiti preveliku težinu ili postati gojazni. To nije posledica genetske promene. Ono što se menja je životna sredina", ocenjuje on.
Doktor Friden kaže da Amerikanci dnevno unose 250 kalorija više nego pre 20 godina, a porast stope gojaznosti najveći je pojedinačni uzročnik nacionalne epidemije dijabetesa.
Da bi pomogli u borbi protiv krize gojaznosti, stručnjaci za javno zdravlje su razgovarali i o potrebi menjanja životnih navika - promovisanjem vežbanja i zdrave ishrane. Federalna pomoć će se davati lokalnim zajednicama da bi se prodavnice podstakle da nude više sveže robe u siromašnijim delovima i obezbeđuju više voća i povrća za školske obroke.
Finkelstajn upozorava da visokokalorična i niskohranljiva hrana košta manje od voća i povrća, zbog čega je teško održavati zdravu ishranu, a s obzirom da ljudi više koriste tehnologiju, manje se kreću.
Što se tiče već pomenute Džo Čiti, podseća Glas Amerike, ona je i dalje zadovoljna postignutim promenama i tvrdi: "Osećam se sjajno, kao da sam druga osoba."
Još samo kada bi nadležni za javno zdravlje mogli da upakuju ovo oduševljenje u bočice i svima ga podele - makar kašičicom...
ŽENEVA, 26. avgust 2009. (FoNet)