Siđemo u vodu, zagazimo muški, stavimo čoveka na leđa i donesemo ga do vozila. Nekad, kad padne noć, moramo da izgazimo put ispred vozila da bi ono moglo da prođe - priča major Žandarmerije Slaviša Ivanović.
Prilikom spasavanja dešavalo se da idu u obilazak Obrenovca velikim vozilima i da se jedva probijaju.
- Na terasama smo videli građane koji mašu rukama i traže pomoć od nas. Na jedvite jade se probijemo do njih, do ulaza, a onda ne može čamac da priđe. Tada nam ne preostaje ništa drugo nego da uzmemo ljude u ruke i da ih prenesemo. Voda je bila do pojasa, nekad i veća - priča Ivanović. Gde se nije moglo kroz ulaze, išli su preko balkona ili prozora na drugom spratu.
- Odete po jednog čoveka, tražite ga, a onda nađete masu ljudi. Tu su bili i hendikepirani, nepokretni, nije bilo dovoljno nosila. Tada stavimo čoveka da sedne u stolicu i tako ga prenesemo - objašnjava Ivanović. Sve što se desi prilikom spasavanja, ostaje duboko urezano u čoveku.
- Kako da se zaboravi kad neko kaže: „Pomozite, žena i deca treba da se izvuku odavde“. Dajemo svoj maksimum - kaže Ivanović.
Kako kaže, nije bilo situacije da nekoga nasilno izvlače. Ukoliko smatraju da ljudi mogu i žele da ostanu tu gde jesu, onda im donesu hranu, vodu i osnovne životne namirnice. - Nekad su ljudi očajni i, prosto rečeno, ne znaju šta će sami sa sobom, a kamoli da se zahvaljuju. Mi nekad kažemo sami sebi hvala za to što smo spasli nekoga - kaže on.
Izvor: Blic