Ovako priču započinje Marko Obradović, jedan od spasilaca Gorske službe spasavanja koji je u Obrenovcu proveo punih 48 sati, od prvog dana evakuacije zbog poplava.
“U četvrtak smo poslati u Topolu da nađemo vatrogasca koji je upao u reku Jasenicu. Površina potrage je bila velika i kako ni nakon tri sata nismo uspeli da ga pronađemo, iste večeri smo upućeni u Čačak a iz njega hitno za Obrenovac. Telo Dejana Lazarevića dan kasnije pronašao je jedan od pripadnike naše službe.”
Gorska služba spasavanja najviše deluje na Kopaoniku i drugim planinama u Srbiji, u svojim spasilačkim akcijama susreću se sa životno ugroženim ljudima ali, tvrde, spasavanje u Obrenovcu je bilo potpuno drugačije.
“Najteže je bilo kada smo prolazili pored ljudi koji su nas dozivali da ih izvučemo na kopno, mahali su, govorili Ovde smo, ovde nas ima nekoliko, a mi... Mi smo morali da delujemo po prioritetima. Spasavali smo prvo decu, žene i bolesne koji nisu imali više lekove. Važno je bilo da ih evakuišemo hitno.”
Marko kaže u razgovoru za portal Nadlanu da su Obrenovčani bili izuzetno hrabri. Bez panike i smireni, muškarci su prvo gledali da skolone žene i decu.
“Iz kontrolnog štaba dobili smo adresu na kojoj se nalazila trudnica koja je bila u teškom stanju. Na putu do nje, naišli smo na ljude koji su se od podivljale vode sklonili na bagrem, koji je tanko drvo i pretio je svakog časa da pukne. Oni su tu preveli skoro 20 sati. Vodena stihija ih je zatekla na ulici i samo tako su mogli da spasu svoje živote. Iako ih je do bezbednijeg dela delilo samo stotinak metara, brzaci im nisu dozvoljavali da se spuste. Odvezli smo ih na sigurnije područje i krenuli po trudnicu.
Deo gde se ona nalazila bio je nizak, nismo uspeli da priđemo čamcem, pokušali smo da ga vučemo, ali ni tako nismo mogli da dođemo do nje. Nas petorica smo se međusobno uvezali i napravili takozvanu “kornjaču”, ne bismo li uspeli da stigneo do nje. Brzak je, međutim, otkačio jednog od nas. U sekundi, morali smo da odlučimo – nastaviti da se probijamo do trudnice ili da spasavamo kolegu čiji život je bio ugrožem! Srećom, u tom trenutku smo ugledali helikoper koji je došao po trudicu. Znali smo da je bezbedna i spasli smo našeg kolegu.”
Spasilački timovi GSS aktivirani su 15. maja kada je u proglašena vanredna situacija na teritoriji cele zemlje. Oni su se odmah odazvali svim raspoloživim resursima, kako u ljudstvu, tako i u opremi. Gorska služba spasavanja uputila je apel 16. maja za čamce jer su svoje kapacitete za pružanje pomoći iskoristili maksimalno. Neprekidno, bez sna, hrane i vode, oni su ulagali poslednji atom snage kako bi pomogli unesrećenom stanovništvu.
Kako imamo samo tri službena vozila, mnogi su se privatnim automobila uputili u Obrenovac da pomognu potpoljenom stanovništvu. Nismo bili pripremljeni na ono šta nas tamo očekuje , pogotovo ekipa koja je tamo otišla prvog dana. Moj tim je u Obrenovac došao sa strane Velikog polja pa smo tu neko vreme bili potpuno odsečeni, sa malo vode i bez hrane. Interex nam je tada otvorio svoja vrata, dali su nam hranu i za to smo im zahvalni.
Gorska služba spasavanja Srbije je dobrovoljna i neprofitna organizacija, čiji je osnovni cilj pružanje pomoći u nepristupačnim planinskim i urbanim uslovima. Spasiti ljudski život, pomoći čoveku u nevolji osnovni je zadatak službe. Služba je osnovana 1952. godine od strane iskusnih alpinista Planinarskog saveza Srbije.
Svi članovi su volonteri. U njihovim redovima su uspešni lekari, inženjeri, doktori nauka, pripadnici vojske i policije, studenti,…. Oni odsustvuju sa svojih redovnih poslova i uzimaju slobodne dane kako bi spasavali ljudske živote.
Spasioci u Gorskoj službi su alpinisti, planinari, ronioci, paraglajderisti, skijaši... koji su prošli svu neophodnu obuku za spasavanje na nepristupačnim terenima i u urbanim uslovima.
Kada sve nedaće prođu, ostaće mnogo neispričanih priča ovih hrabrih momaka. Ipak, imamo sreću da neke od njih čujemo i sačuvamo.
Marija Milenković