Pometnju je izazvala evropska komesarka za humanitarnu pomoć Kristalina Georgijeva, koja je rekla da "Srbija može da se prijavi za pomoć iz fonda solidarnosti do iznosa od jedne milijarde evra" za rekonstrukciju i izgradnju nakon poplava.
"Komesarka se pogrešno izrazila, jer je pomenula ukupnu sumu koja se nalazi u fondu, a Srbija od toga može da dobije samo mali deo", rekao je funkcioner Evropske komisije koji je želeo da ostane anoniman. Georgijeva je sem toga omaškom navela cifru iz prošlogodišnjeg budžeta za fond solidarnosti, koji je za ovu godinu prepolovljen, a 500 miliona evra namenjeni su svim zemljama članicama EU i kandidatima koje su zadesile elementarne nepogode.
Srbija može da konkuriše ukoliko dokaže da ukupna šteta prouzrokovana poplavama prelazi 0,64 odsto bruto društvenog dohotka, što u slučaju Srbije iznosi 175 miliona evra. "Ako u roku od deset nedelja od prvog dana poplava dobijemo od Srbije uverljive i proverljive podatke da je šteta veća od 175 milona, uzećemo zahtev u razmatranje", naveo je ovaj izvor.
On je objasnio da ni u tom slučaju EU ne može da nadoknadi svu štetu, već samo jedan deo. "Kad dobijemo detaljnu procenu videćemo koliko možemo da pomognemo", naveo je ovaj funkcioner. "Pred vlastima u Beogradu sada stoji ozbiljan zadatak da na vreme završe svu papirologiju i dostave je u Brisel", upozoravaju iz Komisije.
Za utehu, fond solidarnosti nije jedini evropski fond iz koje Srbija može da vuče sredstva za obnovu. Kako je objasnio Goran Svilanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, tu su i pristupni (IPA) fondovi, kao i evropski poljoprivredni fondovi, iz koje Srbija može da dobije vanredna sredstva u humanitarne svrhe.
Izvor: 021.rs