Neki ljudi nikada ne odrastu. Neki odrastu onog trenutka kada se suoče sa svojom smrtnošću. Nikada se ne sme potceniti nečiji kapacitet za promene. Te promene mogu da budu fenomenalne. Pacijenti na samrti mogu da iskuse različite emocije: poricanje, strah, ljutnju, kajanje, prihvatanje. Svaki pacijent, prema rečima medicinske sestre koja je radila sa njima, je pronašao svoj mir pre nego što je preminuo.
Kada su pacijenti dobili pitanja koja se tiču onih stvari za kojima najviše žale, i da li bi nešto u svojim životima uradili drugačije, uobičajene teme su se ponavljale u većini slučajeva. Za ovim ljudi najčešće žale na svojoj samrti:
1. Voleli bismo da smo imali hrabrosti da živimo istinski onako kako želimo, a ne životom koji su drugi očekivali od nas.
Za ovim ljudi najviše žale. Kada ljudi shvate da im je došao kraj, lako je videti koliko snova je ostalo neispunjeno. Većina ljudi nije ispunila ni polovinu svojih snova i umrli su znajući da je to zbog izbora koje su pravili, ili nisu.
2. Voleli bismo da nismo radili toliko puno.
Na ovo su se žalili svi muški pacijenti. Nedostajao im je period kada su njihova deca bila mala i zajedništvo sa njihovim partnerkama. Svi muškarci su se žalili na to koliko su vremena trošili na posao.
3. Voleli bismo da smo imali hrabrosti da izrazimo svoja osećanja.
Mnogi su potiskivali svoja osećanja kako bi održavali mir sa drugima. Kao rezultat toga, nikada nisu uspevali da iskoriste sve svoje sposobnosti da postanu bolji od onoga što su bili.
Kod mnogih se pojavila i bolest zbog gorčine i besa koje su nosili u sebi.
4. Voleli bismo da smo ostali u kontaktu sa našim prijateljima.
Mnogi nisu shvatili pravu vrednost svojih starih prijateljstava sve do poslednjih nedelja svojih života. Kod njih su se javljala kajanja zbog toga što nisu ulagali dovoljno vremena i napora za prijateljstva koja su to zasluživala. Svima nedostaju prijatelji kada umiru.
5. Voleli bismo da smo dozvolili sebi da budemo srećniji u životu
Ovo je još jedna stvar za kojom ljudi žale. Mnogi nisu shvatili da je sreća izbor. Živeli su u svojim starim obrascima i sa svojim starim navikama. Takozvana uteha poznavanja stvari je toliko umela da preplavi njihove emocije, da se pojavljivao strah od promena zbog kojih su se pretvarali pred drugima da je sve u redu i da su srećni. Međutim, duboko u sebi su čeznuli za smehom i blesavošću u svojim životima.
Izvor: The Top Information Post