Naravno, prvo pitanje je gde je danas i čime se bavi pobednik prvog 3K dura?
Živim u Beogradu više godina unazad, radim u jednoj IT firmi. Živim sa suprugom i detetom kao podstanar, a uskoro će nas biti i četvoro.
Koliko ste uspeli da iskoristite svojih 5 minuta slave? Da li su organizatori 3K dura ispunili svoje obaveze prema Vama kao pobedniku serijala?
Nisam ih nikako iskoristio, nemam apslolutno nikakvu korist od toga, veću korist imaju oni kojima sam pomagao, i drago mi je da ih je barem neko iskoristio.
Prema meni nije ispunjena apsolutno nikakva obaveza od strane organizatora kao prvom pobedniku. Ni obećano snimanje CD-a, ni šou-program emisija u novogodišnjem terminu (doček 2000-2001) sa gostima takmičarima i članovima žirija. Nikad mi nije ponuđen nikakav ugovor, osim usmenih obećanja u više navrata, u samim emisijama. Pomenuti kviz se već sledeće sezone nastavio, a ja sam pao u zaborav. Desilo se jedno učešće u žiriju, jedno gostovanje, tapšanja po ramenu i obećanja. Ništa više od toga.
Da li ste ostali u kontaktu sa nekim od 'suparnika' iz 3K dura? Ako jeste, sa kim?
Ostao sam u kontaktu preko društvenih mreža sa nekolicinom takmičara. Povremeno razmenim koju reč sa Dejanom Janoševićem, Aleksandrom Stojanović, Nebojšom Milutinovićem i Bojanom Stanimirovićem. Sa ostalima nemam nikakav kontakt.
Na našim televizijama ima sve više emisija tog formata. Iz današnje perspektive, koji je Vaš stat o njima? Šta biste poručili budućim učesnicima koji u takvim takmičenjima vide svoju kartu do karijere?
Nemam neko posebno mišljenje, jer uopšte ne gledam televiziju. Pogledam vesti na internetu i to je to. Uglavnom me zanimaju naučne emisije koje mogu pronaći i na Youtube kanalu, i sve o ribolovu, ekologiji i zelenoj energiji. Znam iz priče ljudi da postoje neka silna takmičenja, ali me stvarno ne zanimaju.
Poruka budućim učesnicima? - Prvo pronađite dobrog advokata, pa se prijavite na takmičenje. (smeh)
Da li biste se Vi ikada više ponovo takmičili u nekom takvom šouu? Kajete li se zbog učešća u 3K duru?
Ne bih se nikada više takmičio. Mislim da je tu u pitanju samo interes organizatora, što u principu i pije vodu, ali treba i ispoštovati nagrade. Jer od onoga što se zaradi na SMS porukama, može ostati i više nego dovoljno za nagrade i afirmaciju takmičara. Pa ko voli nek izvoli... Dobar recept za dobru zaradu, ali samo ako je pošteno. Ne kajem se što sam učestvovao. Bilo je lepo dok je trajalo, ali samo dok je trajalo. Posle toga samo ja znam kroz šta sam prolazio.
Da li se na bilo koji način bavite muzikom i pevanjem? Gde ljudi danas mogu da čuju Ivicu Lauša?
Snimim povremeno sa poznanicima i prijateljima po neki cover. Ne živim više od muzike i mogu slobodno da kažem da se ne bavim njome. Otpevao sam jedan album pod nazivom “Preporuka” još 2007. čiji je autor i vlasnik Dragan Petrović iz Velikog Gradišta. Prateće vokale je na tom albumu odpevala Marija Mihajlović, što je za mene bila velika čast. To je nezavisno izdanje i nema veze sa nagradom koja mi je sledovala kao pobedniku na pomenutom takmičenju. Album je kompletno urađen u Draganovom studiju. Nije naišao na interesovanje kod nekoliko poznatih izdavača, jer kako su rekli “nije komercijalan”, a kad nešto po njima nije komercijalno, onda treba platiti izdanje. Nije bilo novca, i album nije izdat.
Oni koji žele da me čuju, mogu poslušati neke autorske pesme na YouTube-u, a od pre nekoliko dana i na SoundCloud sajtu, gde je g-din Dragan Petrović, autor albuma “Preporuka” javno podelio pesme sa istog, pa neka publika proceni, je li komercijalno ili ne. https://soundcloud.com/draganpetrovicgaga
Kada razmišljate o dobrim starim vremenima, šta je to čega se prvog setite? Zašto su ljudi toliko nostalgični prema prošlosti, a kritični prema sadašnjosti?
Prvo što mi padne na pamet je bakin posan pasulj i stari sir. (smeh) Mislim da je nostalgija deo ljudske prirode, i da se uglavnom sa čežnjom sećamo tih trenutaka jer smo živeli od i kod roditelja ušuškani u bezbrižnu svakodnevnicu. Nismo imali toliko briga i neplaćenih računa. Mislim da svako vreme nosi svoje breme i da će i moja deca kad odrastu isto tako kao Vi i ja žaliti za nekim stvarima koje su prošle dok su bila bez briga i ozbiljnih životnih problema. Ljudi kritikuju iz straha prema nepoznatom, novom i nečemu na šta nisu navikli. To je tako normalno, i tako je bilo od uvek...