Neka vaš hobi i vaša strast postanu vaš porodični posao!
Ovo bi, u najkraćem, Tatjana Šotra-Katunarić - doktor nauka, penzionisani univerzitetski profesor didaktike francuskog jezika, prevodilac pozorišnih komada apsurda Ežena Joneska i romana Patrika Besona, nosilac ordena Viteza akademskih palmi koje dodeljuje Ministarstvo prosvete Francuske – mogla da poruči svakome ko želi da svetu pruži ono najbolje što ima u sebi.
Tatjana Šotra-Katunarić kulturnoj javnosti poznata je kao prevodilac dela Patrika Besona i pozorišnih komada Ežena Joneska. Pre dve godine od francuskog Ministarstva za obrazovanje dobila je orden Akademske palme u rangu viteza, za zasluge širenja francuskog jezika i kulture. Ovo odlikovanje ustanovljeno je pre više od 200 godina, a dodeljuje se istaknutim ličnostima, Francuzima i strancima, za njihovo naučno i profesionalno zalaganje i za njihov doprinos jačanju ugleda Francuske u svetu.
Iako je u četiri decenije dugoj i blistavoj profesorskoj karijeri hiljadama studenata prenela bogatstvo i raskoš francuskog jezika, kulture i tradicije, gospođa Šotra odlučila je da se okuša u nečem sasvim novom – proizvodnji kremova i čokolada. Istina, i u ovom poslu njena ljubav prema Francuskoj ima polaznu tačku; svako ko je makar jednom probao tradicionalni francuski čokoladni mus, poželeo je da iznova doživi gastronomsko zadovoljstvo koje pruža ovaj neodoljivi krem penaste teksture kada se nađe na nepcima.
Francuska u srcu Beograda
- Još od studentskih dana živela sam na relaciji Beograd-Francuska – kaže Dr Tatjana Šotra-Katunarić za portal Nadlanu. – Radila sam u Parizu, Bordou, Strazburu, Nici, Nansiju, i kad god bih priređivala večere za prijatelje, oni bi mi govorili da bih mogla da otvorim restoran. Prihvatala sam takve komplimente kroz šalu, ali kada sam otišla u penziju na Univerzitetu, shvatila sam da bih višak slobodnog vremena mogla da ispunim nečim u čemu sam spretna. Drugi motiv je bio kako da povežem novo zanimanje sa onim što sam viđala u Francuskoj, ali i sa svojom profesijom koja je zapravo življenje francuskog jezika, kulture i civilizacije čemu pripada i francuska kulinarska tradicija. Tako sam se zainteresovala za proizvodnju francuskih kremova i čokolada i zajedno sa sinom, koji je diplomirao na Fakultetu za medije i komunikacije, otišla u Lion kod čuvenog francuskog čokoladera, gospodina Difua. On nam je pokazao kako izgleda proces proizvodnje i kod kojeg smo završili tečaj.
Važan je san, ali i podrška
Potražnja za mašinama u kojima se prave kremovi, nabavka potpuno prirodnih sastojaka, saradnja sa tehnologom koji će ispratiti proces proizvodnje, uređenje „malog čokoladnog carstva“ koje objedinjuje i proizvodnju i prodaju u jednom prostoru... Tatjanini poslovni ciljevi još su daleko od realnih mogućnosti, ali je entuzijazam ne napušta. A evo i zašto:
- Ovaj posao traži znanje i životno iskustvo, afinitete, smelost i spretnost. Da biste uspeli u bilo čemu, morate tome da budete posvećeni i da imate podršku bliskih ljudi. Meni su pomogli i prijatelji, i famlija, i banka. I, naravno, komšije, koje su bile prvi kupci kremova, hrabreći me ponovnim dolaskom da smo sin i ja na pravom putu. Nemam megalomanske ambicije, ali bih volela da ovaj posao bude izvor zadovoljstva u radu mog sina i dece iz naše familije koja su fakultetski obrazovana i koja bi mogla da pokažu svoje znanje kroz našu malu porodičnu radionicu.
Od kremova do čokolade
Osnovnu recepturu za proizvodnju kremova Tatjana je dobila na tečaju. Kasnije ju je, zajedno sa tehnologom, menjala i dorađivala.
- Proizvodnja čokolade došla je kasnije. Na Šanzelizeu, na Sajmu čokolade u Parizu, videla sam pune štandove sa lomljenom čokoladom i dodacima celog voća, najčešće lešnika. Došla sam na ideju da pravim čokoladu, i da u nju, kao i u kremove koje sam već ponudila tržištu, dodam plod oraha, ali i suvu višnju, pomelo, narandžu, brusnicu, suvu smokvu, suvu šljivu, bademe. Kupci su zadovoljni i uvek očekuju nešto novo – objašnjava Tatjana.
Krem za decu obolelu od celijakije
Na samom početku, naša sagovornica dobila je personalizovani zahtev jednog roditelja čiji 12-godišnji sin ima celijakiju, odnosno alergiju na gluten. Poželeo je da svom detetu obezbedi eurokrem koji nikada nije mogao da jede.
- Pitala sam ga koji sastojci ne bi smeli da se nađu u kremovima, on mi je rekao i doneo mleko koje dobija od države. Napravili smo 10 kilograma krema, spakovali ga u ambalaže svih veličina, od kilograma do 100 grama i pripredili malu izložbu na pultu za dečaka i njegove roditelje. Bili su oduševljeni! Kasnije smo se sreli, otac dečaka mi je rekao da je njegov sin presrećan što može da jede krem, ali i da su deo količine odneli na poklon drugoj deci – prepričava Tatjana.
Svetski poznata kreatorka i top model Vera Radanović postala je zaštitno lice kremova i čokolada koje pravi Tatjana Šotra-Katunarić. -Vera je došla kod nas preko prijateljice da vidi neobičnu fabriku čokolade. Dopala joj se naša poslovna priča. Bilo mi je zadovoljstvo što je ova mlada, a tako uspešna devojka, pristala da bude zaštitno lice naših proizvoda – kaže Tatjana.
Kako prevazići strah od neuspeha
Ne ustručava se da prizna da je sve stvari u životu kasno započinjala. Ali, smatra da za sve postoji pravi trenutak:
- Moj stric Zdravko Šotra napravio je film ’Zona Zamfirova’ tek kada je otišao u penziju. Taj film je videlo 1,6 miliona ljudi. Uradio je sjajne filmove i dok je bio zaposlen kao TV reditelj, ali nije posustao ni kada je penzionisan. Mislim da i ja nosim taj porodični gen. Bez obzira na to kad započnete neki posao, ako ga radite svim srcem i iz sve snage, i ako ne mislite na rezultate, ordenje, nagrade i zarade, nego se radujete svakom malom koraku koji napravite, uspeh mora doći!
Snežana Moldovan