Wikipedia može biti vrlo koristan izvor informacija, no te informacije ipak treba uzimati s dozom opreza, a pogotovo kad je reč o vrlo važnim temama kao što su bolesti i njihovo lečenje.
Naime, istraživanje naučnika s američkog Univerziteta Kempbel pokazalo je da devet od 10 medicinskih članaka na Wikipediji sadrži pogrešne informacije, prenosi Daily Mail. Stoga, upozoravaju, Wikipediju ne bi trebao koristiti kao zamenu za lekara.
“Istraživači ne bi trebalo da koriste Wikipediju kao glavni izvor jer ti članci ne prolaze kroz proces provere kao medicinski časopisi”, kaže glavni autor istraživanja Robert Hasti.
Wikipediju volimo jer je reč o otvorenoj enciklopediji, što znači da svako može pisati članke i unositi i menjati informacije, ali to je istovremeno i mana. Bilo bi sjajno kada bi se tim člancima bavili samo oni koji se zaista razumeju u teme o kojima pišu, ali to nije uvek slučaj. Zato stručnjaci, među njima i medicinski, na popularnu internetsku enciklopediju gledaju sa zadrškom.
U člancima o temama kao što su dijabetes, rak pluća i bol u leđima pronađen je niz pogrešnih informacija. Među njima je i jedan unos prema kojem je za dijagnostikovanje visokog krvnog pritiska potrebno izmeriti visok pritisak najmanje tri puta, što, kažu naučnici, nije istina i može dovesti do opasnog odgađanja lečenja. Na drugom mestu pogrešno se navodi i da antidepresivi nisu korisni za decu.
Neke farmaceutske kompanije našle su se pod optužbama da uređuju članke na Wikipediji kako bi uklonile informacije o štetnim nuspojavama. Posebno je zabrinjavajuće da Wikipediju ponekad koriste i sami medicinski stručnjaci – u sklopu prethodnih istraživanja do 70 odsto lekara i studenata medicine priznalo je korišćenje Wikipedije za uputstva.
Dr. Hasti navodi kako su mnoge utvrđene greške relativno male, ali mogu imati “ozbiljne kliničke implikacije”. Pozvao je lekare da sami učestvuju u uređivanju članaka na Wikipediji kako bi povećali njihovu tačnost.
Izvor: Novitalas