"Srbija pokušava da smanji emisije gasova sa efektom gasova staklene bašte u skladu sa mogućnostima i uskladuje svoje zakonodavstvo sa onim u EU", kazao je on u Skupštini Grada Beograda na obeležavanju Dana zaštite životne sredine, 5. juna.
On je ocenio je da su klimatske promene jedan od najvećih izazova savremenog sveta koji ne poznaje granice i ne pravi razliku izmedju bogatih i siromašnih.
"Problem klimatskih promena zahteva hitno i odgovorno reagovanje kako bi se smanjio njegove posledice toga", kazao je Rajić i podsetio da su ove godine u fokusu obeležavanja Dana zaštite životne sredine male ostrvske zemlje pod motom UN "Podignimo glas, a ne nivo mora".
On je rekao da se Srbija suovčava sa efektima katastrofalnih poplava koji su ugrozili i vitalne poljoprivrede proizvode, zdravlje i narušili ekološku ravnotežu.
"Ministarstvo pravi plan najvažnijih zadataka za oblast zaštite životne sredine i saniranje šteta, što će biti dobra osnova za sva prilagodjavanja na izmenjene klimatskle uslove", kazao je Rajić.
Zamenica sekretara za zaštitu životne sredine Beograda Nataša Djokić kazala je da Grad Beograd sa Nemačkom agencijom za medjunarodni razvoj GIZ radi na dvogodošnjem projektu adaptacije na klimatske promene zapadnog Balkana.
Kako je objasnila, projekat u kome učestvuju Tirana i Podgorica, treba da omogući utvrdjivanje stepena osteljivosti na klimatske promene u tim urbanim sredinama i utvrdi mere adaptacije.
Ona je kazala da će se projekat, koji treba da se završi krajem 2015. godine, pored ostalog baviti pošumljavanjem i ozeljenjavanjem, upravljanjem otpadom, ali i sprečavanjem poplava.
Skup je počeo minutom ćutanja u spomen na žrtve poplava u Srbiji.
Izvor: Beta