"Merenja su pokazala blaga povećanja koncentracija hazardnih supstanci u vodama, a uzeli smo i uzroke zemljišta na svim svim kriznim lokalitetima na kojima se drži opasni otpad kao što je Prva iskra u Bariču i Zorka u Šapcu i očekujemo da prvi rezultati budu uskoro gotovi", kazao je Radović u Skupštini Srbije.
On je, na javnom slušanju o metodologiji procena stanja životne sredine i otklanjanja privremene i trajne štete u životnoj sredini prouzrokovane poplavama, precizirao da je u vodi "pronadjena odredjena povećana koncentracija pesticida", ali je naglasio da se "ne radi o vodi za piće, već je reč o površinskim vodama".
Radović je istakao da je Agencija već prvog dana poplava formirala tim koji je bio na terenu zajednio sa stručnjacija Ujedinjenih nacija koji se bave procenama štete na životnu sredinu.
"Čitavo vreme smo bili na terenu vršili monitoring zemljišta, vazduha i vode", rekao je on i dodao da su svi podaci o nadgledanju životne sredine koje Agencija radi dostupni na njenom sajtu i da se prosledjuju svim relevantnim državnim institucijama.
Kao jedan od većih problema koji se trenutno sanira, on je naveo ogromne količine otpada koji je nastao na poplavljenim područjima nakon povlačenja vode, a koji se uglavnom tretira kao opasan otpad jer je bio zagadjen fekalijama.
"Na primer, u svakoj kući u Obrenovcu se izbacuje kamion do tri kamiona otpada, a dnevno se iz tog grada odveze od 300 do 400 tona otpada samo", rekao je Radović.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine je kazao da se sav otpad odvozi na deponije i dodao da će se kasnije raditi razvrstavanje tog otpada, kao i da će opasan otpad biti tretiran na adekvatan način.
On je kazao da je još uvek rano da se kaže koliku je štetu poplava prouzrokovala u prirodi na poplavljenim podružjima, ali je ocenio da će za sanaciju biti potreban veliki novac.
Sekretarka Odbora za sektora za životnu sredinu Stalne konferencije gradova i opština Ljubinka Kaludjerović kazala je da su lokalne samouprave nemaju kapacitete da se izbore sa saniranjem šteta od poplava u oblasti ekologije.
Prema njenim rečima, prepuštene su same sebi u poslu procene i nadoknade štete.
Kaludjeriovićeva je kazala da je potrebno što pre propisati metodologije i način na koji će se to raditi tako da opštine budu ravnopravne i da sanacija štete ne zavisi samo od spretnosti čelnih ljudi lokalne samouprave.
"Potrebno je da se dozvoli i da se u oblasti zaštite životne sredine na lokalu zaposli dovoljno ljudi", rekla je ona.
Izvor: Beta