Pojma metroseksualac setio se Mark Simpson 1994, a inspiraciju je dobio na izložbi 'It’s a Man’s World'. Kako je predvideo, radilo se o zgodnim, mladim i uspešnim mladićima koji su birali život u gradu jer su upravo u njemu imali sve što im je potrebno za njihov stil življenja.
Posle dve decenije muškarci ravnopravno sa ženama uživaju u konzumerizmu, žive punim plućima, imaju skuplje cipele od svojih lepših polovina, a njihove pločice na stomaku ukrašavaju mnoge naslovnice magazina.
'U današnjem svetu taštine i prepunom selfija teško je poverovati da su u 90-im muškarci trebali da se izbore za svoj status', piše Mark Simpson za “The Telegraph”.
Kao idealan primer metroseksulaca, koga je svet više obožavao zbog izgleda nego fudbalskih veština, Simpson navodi slavnog igrača Dejvida Bekama. Čak je bio i proglašen naj metroseksualcem 2002. godine. Svi su ga voleli zbog toga što ima telo za poželeti i ne libi se da prizna da se brine o svom izgledu. Ali nastao je propust zbog koga ljudi i dalje nisu shvatali da se muškarci menjaju više od onog površinskog sloja, fizičkog izgleda. Simpson naglašava da se u tom procesu nije radilo o minornim fizičkim promenama poput depilacije grudi ili nošenja japanki, već činjenici da su muškarci sebi najzad priuštili da budu potpuno svoji kao što su to žene učinile davnih dana.
Nove generacije muškaraca kao da su prerasli to saznanje i njihov izgled uopšte se ne temelji samo na dobroj odevnoj kombinaciji ili frizuri. Sada su tu napumpana tela, prepuna pirsinga, tetovaža i detalja zbog kojih su sami sebi postali neodoljivi – i to su spornoseksualci. Selfijima i silnim fotkama otišli su korak dalje pa iskazuju svoju želju da budu željeni, primećeni i priznati.
izvor: tportal