Svaki radnik ima pravo na plaćeni godišnji odmor od najmanje četiri nedelje i period odmora ne može se zameniti isplatom, osim ako se radni odnos ne završava, navodi se u obrazloženju Suda koji se poziva na Direktivu o radnom vremenu.
Pred Evropski sud pravde, najviši sud u EU za pitanja prava EU, slučaj je iznela udovica jednog nemačkog radnika koji je bio zaposlen u maloprodajnom lancu K+K od 1. avgusta 1998. do smrti, 19. novembra 2010. godine.
Taj radnik bio je teško bolestan od 2009. godine i nije bio sposoban za rad do smrti. Do tada je nemački radnik nakupio 140,5 dana neiskorišćenog godišnjeg odmora i njegova udovica je od kompanije K+K tražila da joj isplate odmore koje njen suprug nije iskoristio. K+K je to odbio.
Evropski sud pravde naveo je da je pravo na plaćeni godišnji odmor posebno važan princip socijalnog prava ističući da pojam plaćenog godišnjeg odmora podrazumeva da za vreme odmora traje pravo radnika na naknadu.
"Smrt radnika ne može retroaktivno da vodi gubitku prava na plaćeni godišnji odmor. Stoga je Sud presudio da je neisplaćivanje godišnjeg odmora u slučaju kada je radni odnos prekinut zbog smrti radnika suprotno pravu EU", obrazložio je Sud.
Inače, više od polovine Evropljana (53%) ocenilo je u nedavnom specijalnom istraživanju Evropske komisije Eurobarometar uslove rada kao dobre.
Istovremeno govoto 60% ispitanika upozorava na pogoršanje uslova rada u poslednjih pet godina, 27% smatra da su uslovi rada isti kao pre a 12% da su se popravili.
Uslovi rada obuhvataju više faktora - radno vreme, organizaciju rada, bezbednost na radu, odnose sa poslodavcem.
Izvor: euractiv.rs