Jedan od živih dokaza za to da dobar humor u Srbiji živi i ima budućnost, Zoran Kesić, gerilski napadač realne parodije s kojom se svakodnevno susrećemo, kao oružje koristi isključivo satiru i kvalitetan humor. Zahvaljujući njemu i njegovom timu, domaća televizijska publika svake nedelje dobija optimalnu dozu zdravog, konstruktivnog humora – u trajanju od 24 minuta.
Iako ga, prvenstveno zbog skečeva u ranijim televizijskim programima koje je vodio i uređivao, mnogi smatraju glumcem i voditeljem, Kesić konstantno pokušava da razjasni ljudima da nije glumac. Pa i vaši čitaoci sebi ponekad pripreme kajganu, pa ih to ne čini kuvarima, objasnio je Kesić uoči razgovora za Playboy.
PLAYBOY: Jednom prilikom izjavio si da se svi najviše smejete nekim izjavama koje ste morali da izbacite iz emisije 24 minuta, radi opšte korektnosti. Šta si poslednje izbacio?
KESIĆ: Nekome je palo na pamet da pitamo Žiku Todorovića da li je i dalje u kontaktu sa ovima iz EKV-a. Crni humor. Sam predlog nije bio za ozbiljno razmatranje. Naravno da to nikada ne bih izgovorio. Nije svaka šala smešna, niti je za televiziju.
PLAYBOY: Ako su seljaci koji prodaju na pijaci odavno priznati kao rizničari ozbiljnih aforizama, kome je namenjen banalan humor? Poslednjih desetak i više godina teško je ne primetiti trend humorističkih programa koji se mahom svode na prepričavanje viceva. Da li on uopšte mora da postoji?
KESIĆ: Banalan humor, kao i banalna muzika, banalne televizijske serije, banalni šou-programi i ostali banalni sadržaji namenjeni su samo jednoj stvari: da na jednostavan, jeftin, a efikasan način pridobiješ pažnju onog sloja publike koja nema naročito visoke prohteve. To doživljavam kao ambalažu. Što je šarenija i transparentnija, kupac će je lakše uočiti i posegnuti za njom. Zadivljen svetlucavim celofanom, neće ni primetiti da je umesto čoko bananice upravo pojeo g…o. I nije kriv narod što jede g…a. Krivi su ovi što ih lepo upakuju, pa još i mašnicu vežu.
Svi mi koji razlikujemo s…nje od čokolade imamo moralnu obavezu da ukažemo na ovaj fenomen i animiramo narod, da istim tim go…ma namaže sve one koji mu ih godinama poturaju na tanjiru.
PLAYBOY: S uređivačkim receptom koji neretko obuhvata red prozivanja Stefanovića, red Artemija, red Nikolića, ali naravno, Vučiću svaka čast, svaki prosečan Srbin mora da se zapita: ko ti čuva leđa? Imaš li neku specijalnu jedinicu za čuvanje leđa?
KESIĆ: Leđa mi čuva, kako vreme odmiče, sve moćnija i moćnija sila. Sila na koju je, u početku dok je još bila slabašna, mlada i zelena, možda i moglo da se udari. Ali sada kada je u naletu, puna snage i samopouzdanja, bio bi blesav svako ko bi to pokušao.
Ceo intervju pročitajte u štampanom izdanju srpskog Playboya.