Direktor fondacije Konrad Adenauer u Beogradu Henri Bone uveren je da se bliži trenutak da Beograd prekine da insistira na neopredeljenosti i šalje neodređene signale, a profesor FPN Predrag Simić smatra da će spoljna politika Srbije uskoro biti na velikom iskušenju zbog sve oštrije podele izmedju SAD i Rusije, posebno u vezi s ukrajinskom krizom.
Profesor FPN Ivo Visković čak napominje da su srpska diplomatija i državno rukovodstvo i više nego zreli da se snađu u korist Srbije u svakoj eventualnoj situaciji u kojoj bi se tražilo da se opredele.
Bone: Neodređeni signali neće moći u nedogled da se šalju
Bone je u izjavi rekao da neutralnost Srbiji omogućava veliki potencijal u rešavanju ukrajinske krize, ali da više neće biti moguće slati takve signale.
On je dodao i da Srbija ima dovoljno vremena da se pripremi za predsedavanje OEBS-om i da pronadje pravu strategiju.
Simić: Neutralnost kao prednost
Simić neutralnost Srbije tokom predsedavanja OEBS-om vidi kao prednost i podseća na primer Švajcarske, koja sada predsedava i kao neutralna "na kreativan način pokušava da prevaziđe sve oštriju podelu izmedju Rusije i Sjedinjenih Američkih Država".
Simić stoga navodi da bi Srbija kad preuzme predsedavanje OEBS-om trebalo da u saradnji sa Švajcarskom nastavi s takvim konceptom, dodajući da mu se čini da je to i ono što Srbija želi.
- Samo predsedavanje OEBS-om neće biti toliko kritično za Srbiju i njena neutralna pozicija može da bude određena prednost - smatra Simić, dok, s druge strane, blizak odnos s Rusijom može da otvori izvesne sumnje u Briselu i Vašingtonu, posebno s obzirom da Srbiji kao kandidatu za EU predstoji otvaranje prvih poglavlja u pregovorima, ali i donatorska konferencija.
On zato smatra da bi za Srbiju u ovom trenutku najbolje bilo da se ugleda na Nemačku i njen odnos prema ukrajinskoj krizi i Rusiji.
- Svrstavanje uz Rusiju bi značilo pogoršavanje odnosa sa Zapadom i mislim da je to bio glavni motiv posete premijera Vučića Angeli Merkel, jer je time Srbiji ostavljen manevarski prostor, s obzirom da ni Nemačka nije spremna da ide do kraja u sankcijama protiv Rusije i nastoji da zadrži svoje odnose - rekao je Simić podvukavši da je u ovom trenutku Berlin jedina adresa na kojoj Srbija može dobiti dobar savet.
Visković: Za Rusiju problem NATO, a ne EU
Profesor na Fakultetu političkih nauka Ivo Visković smatra da je pitanje opredeljenja Srbije da li će na istok ili zapad veštačko pitanje, koje je samo formalno osnovano, s obzirom na to da se Srbija već opredelila za put ka EU.
On je dodao i da ne očekuje od SAD i Rusije da zloupotrebe poziciju supersile za uticaj na Srbiju tokom njenog predsedavanja OEBS-om.
- Ne očekujem da će SAD i Rusija pokušavati da zloupotrebe poziciju supersile da bi na nas vršili pritisak i da nas ucene da radimo za njih. To se nikada ne očekuje od predsedavajućeg OEBS-a, a pritom, mi smo kopredsedavajući, zajedno sa Švajcarskom. Tako da je teško vršiti uticaj i na nas i na Švajcarsku da bismo progurali neki poseban partikularni interes - rekao je Visković.
Takođe, srpska diplomatija i državno rukovodstvo, ističe Visković, i više su nego zreli da se snađu u korist Srbije u eventualnoj situaciji koja bi ih postavila u takvu poziciju.
On je dodao i da Rusija zna da je Srbija okrenuta EU i da njoj problem ne predstavlja članstvo Srbije u toj zajednici već u NATO alijansi.
Bobić: Srbija se već opredelila
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić takođe smatra da se Srbija već opredelila između istoka i zapada i da želja Srbije da bude punopravni član EU predstavlja vrstu spoljnopolitičkog i vrednosnog opredeljenja.
- Tu prosto nema dileme i ne vidim u ovom momentu da postoji drugi integracioni proces koji je značajniji u strateškom smislu od ovog procesa. S druge strane to ne isključuje ekonomsku i drugu saradnju sa zemljama koje nisu članice EU. U tom smislu neke zemlje članice EU imaju veoma razvijene ekonomske odnose sa Rusijom - rekla je Bobić za Tanjug istakvši da je jasno opredeljenje Srbije put u EU.
Izvor: Blic