Dvoržak, Debisi, Ščedrin, Urs Šnajder i Beogradska filharmonija - više nego dovoljno za osobenu klasičnu muzičku čitanku, od češke nacionalne škole do temelja moderne muzike. Drugi koncert u novoj seznoni Beogradske filharmonije, na starom dobrom „Kolarcu“, pod nazivom "Razarajuća ljubav“ i da znate nema kašnjenja. Kad je u pitanju približavanje evropskim normama Beogradska filharmonija se nije zaustavila samo na elektronskim karticama koje su propusnica za koncerte.
Poletan, energičan, optimističan koncert, vešto i inteligentno vođstvo dirigenta Ursa Šnajdera iz Švajcarske. Preciznost, jasnoća zvuka, dobra akustika, ali i najjače emocije koje sobom nosi osoben muzički izbor ; Dvoržakov „Vodeni čovek“ op. 107, pa Debisijeva "Simfonija", svita - Peleas i Melizanda i poslastica za kraj, Ščedrinova „Karmen svita“. Prava muzička ilustracija za „Razarajuću ljubav“ i reči da "kao opijeni ne možemo ništa učiniti pred ljubavlju koja će nas sigurno uništiti".
Možda bi pretenciozni kritičari rekli još jedan rutinski nastup Ursa Šnajdera, koji je u karijeri zabeležio oko 4.000 nastupa sa više od 160 orkestara. Svako ko je imao uho da čuje mogao je da u nastupu Ursa Šnajdera oseti sigurnost jednog starog „muzičkog vuka“ ali i najtananije emocije. Kako i ne bi kad je na programu „Karmen svita“, delo koje je kompozitor Ščedrin posvetio svojoj supruzi bivšoj balerini Baljšoj teatra Mariji Pliseckoj. Priču o ljubavi i strasti Ščedrin je prilagodio plesnom izrazu, upotrebivši isključivo gudače i veliki broj udaraljki. Zbog izuzetno seksualnog pristupa karakteru Karmen, ovo delo je posle premijernog izvođenja 1967. osporavano od sovjetskih zvaničnika i proglašavano za uvredu Bizeovog velikog dela.
Koncert za sve generacije i u tom smislu dobro osmišljeno predstavljanje Beogradske filharmonije koja je ovaj koncert posvetila Svetskom danu borbe protiv side.