Iako je publika s naporom prihvatila čakavski dijalekt epskog speva ''Ribanje i ribarsko prigovaranje'' Petra Hektorovića Hvaranina, lepota Jadrana, aroma zubaca na žaru i životna mudrost ribara, zahvaljujući iskrenom izvođenju Hvarskog pučkog kazališta, osetila se i na sceni '"Bojan Stupica"
Kao da ste u osamdeset i nekoj... Otvarate čitanku. Miris novog udžbenika. Ekstaza! Nova slika na koricama. Kao sa flajera za goa trance žurke. Neprevaziđeno! Tu negde, na pedeset i nekoj strani, one & only ''Kašika''. Malo dalje (možda čak ne i u istoj čitanci) piše ''Dundo Maroje''. Malo čitanja, više okretanja na ''Nepoznate reči i izraze''. Ali, nekako, osećaj je super – dešifruješ jedan melodičan dijalekt i otkrivaš nešto novo. ''Ništa ne razumem'' ubrzo postaje ''ovo uopšte nije tako loše''.
Osećaj predivne zbunjenosti Držićevom kombinacijom dubrovačkog narodnog dijalekta i italijanskog jezika zamenite sličnim osećajem koji izaziva iskonska čakavica Petra Hektorovića. Uključili biste prevod, da je to izvodljivo u pozorištu. To bi bila greška. Propustili biste atmosferu idiličnog mediteranskog ambijenta, autentični govor, ep o trodnevnom pesnikovom putu od Hvara do Šolte, koji, iskazujući doživljaj lepote i dubokih ljudskih vrednosti, prevazilazi realističnost putopisa. Ukratko - more na pozornici.
Pogrešila je nekolicina koja je izašla s predstave. Ipak, sala je ostala puna, a publika apsolutno oduševljena blistavim izvođenjem hvarskih amatera. Nijedan profesionalni glumac ne bi uspeo da zadrži autentičnost govora, kao i da iznese Hektorovićeve stihove koji brišu razlike među staležima. Pesnik uči od ribara, divi se njihovoj mudrosti, naziva ih ''braćom''.
Međ' vinom i ribom, zdravicama u konobama, divljenjima moru, rasplitanjima mreže, ribarskim šalama, pojavljuje se Marko Kraljević i brat mu Andrijaš. Bugarštica koja je publici izmamila osmeh i delimično približila jedno od najvrednijih dela hrvatske renesansne književnosti, a Hvarsko pučko kazalište učinila gostom koji se s nestrpljenjem očekuje.
Nakon burnog aplauza i toplih pozdrava glumaca i publike, svako je napustio salu s nekom svojom pričom o Hvaru, Korčuli i drugim ostrvima. Neki se sećaju, neki tek treba da grade sećanja...
Katarina Milovanović