Sastanku je osim načelnika UKP Rodoljuba Milovića, prisustvovao i zamenik specijalnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića - Saša Ivanić, koji vodi proces protiv optuženog narko bosa Darka Šarića, i u zakonskoj je obavezi da na osnovu prikupljenog dokaznog materijala u to vreme Dudića stavi na optužnicu. On to, međutim, čini čak dve godine kasnije od ovog susreta, odnosno ubistva Dudića. Snimak ovog sastanka je, kako je za Danas izjavilo rukovodstvo BIA, izbrisan, a dokaz o njegovom postojanju je izjava operativca koji je to učinio.
"Informacije o potencijalnom kontaktu sa Dudićem potekle su od direktora policije Milorada Veljovića, koji je dao signal za realizaciju kontakta, a takođe je garantovao i apsolutnu diskreciju“, zvanično je rečeno za list Danas u BIA, u odgovoru na pitanje ko je organizovao sastanak predstavnika države sa Draganom Dudićem Fricom.
Listu Danas je u BIA potvrđeno da su "prema relevantnim dokumentima kojima raspolažu, sastanku na Jelovoj gori prisustvovali: Saša Ivanić, zamenik tužioca za organizovani kriminal, Rodoljub Milović i Slaviša Softić, radnici Uprave kriminalističke policije MUP RS, kao i tadašnji pripadnici BIA Željko Rašeta i Jadranko Petković“.
U rukovodstvu ove agencije tvrde da za ove navode postoji relevantna dokumentacija, koja je označena stepenom poverljivosti. Na osnovu dokumenata zna se da je ovaj sastanak sniman, da postoji snimak ovog sastanka u BIA, koji je, međutim, kako je prethodno već saopšteno, 2011. obrisao operativac Ivica Petrović. Ono što je ostalo kao trag ovog čina je izjava pripadnika BIA da je snimak uništio prilikom sređivanja dokumentacije.
Sastanak na Jelovoj gori ukazuje na moguće kršenje zakona od strane policije i Tužilaštva za organizovani kriminal. Naime, 2010. u vreme tog sastanka, a posle akcije Balkanski ratnik oktobra 2009. policija i Tužilaštvo, prema saznanjima Danasa, već imaju šemu Šarićevih saradnika, uključujući i Dudića. Inače, zakonom je zabranjeno da se predstavnici policije i Tužilaštva sastaju sa osumnjičenima za najozbiljnije prestupe u trenutku kada raspolažu dovoljnim brojem dokaza za podizanje optužnice. Dakle, postoji zakonska obaveza krivičnog gonjenja osumnjičenog, a ne pregovaranja sa njim.
O tome govori član 6 Krivičnog zakona "Zakonitost krivičnog gonjenja". "Javni tužilac je dužan da preduzme krivično gonjenje kada postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo ili da je određeno lice učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti“, piše u zakonu. Osim toga, u istom članu zakona piše i da su "javni tužilac i policija dužni da nepristrasno razjasne sumnju o krivičnom delu za koje sprovode službene radnje, i da sa jednakom pažnjom ispituju činjenice koje terete okrivljenog i činjenice koje mu idu u korist“.
Iz toga proizilazi pitanje zbog čega su se Saša Ivanić, zamenik tužioca za organizovani kriminal i glavni tužilac u postupku protiv Šarića i tadašnji načelnik UKP Rodoljub Milović sastali sa Dudićem. Da li je i zašto je tužilaštvo trgovalo sa stavljanjem Dudića na optužnicu?
Podsetimo, Milorad Veljović rukovodi Upravom kriminalističke policije, nakon smene načelnika tog sektora.
Jedan od mogućih odgovora je da su se predstavnici države sastali sa saradnikom Darka Šarića da bi pregovarali o mogućem dodeljivanju statusa svedoka saradnika. Međutim, da bi neko dobio status svedoka saradnika najpre mora da bude uhapšen, da prizna izvršenje krivičnog dela i traži da u određenom postupku bude zaštićeni svedok. Dudić u tom trenutku nije ispunjavao nijedan od navedenih uslova.
Ono što dodatno baca senku sumnje na ceo slučaj je činjenica da se Dudić ni nakon tog sastanka nije našao na optužnici. Dudić je ubijen 30. maja 2010, a na optužnicu Tužilaštva za organizovani kriminal je stavljen čak dve godine posle - 2012. Uprkos činjenici da od vremena održavanja, očito nezakonitog sastanka predstavnika države sa Šarićevim saradnikom, do trenutka kada je podignuta optužnica, nema nijednog novog krivičnog dela za koje bi Dudić trebalo da odgovara.
Izvor: Danas