Muzej, koji se bavi predstavljanjem života disidenata u sovjetskom gulagu, nalazi se u logoru za prinudni rad oko 100 kilometara od Perma, na Uralu.
To je jedan od najpoznatijih očuvanih logora, u kojem su politički zatvorenici boravili tokom više od 40 godina.
"Trenutno, nema više poseta, struja u muzeju je isključena, a radnici su na neplaćenom odmoru na neodređeno vreme", rekao je jedan od zvaničnika muzeja Robert Latipov.
Funkcionisanje muzeja zavisi velikim delom od javnog finansiranja koje je prekinula lokalna vlast „bez objašnjenja" pre više od mesec dana, dodala je ta organizacija.
Peticiju za podršku muzeju na internetu je potpisalo više od 40.000 ljudi, naveli su njegovi predstavnici i dodali da je postojanje „Perma-36, poznatog u celom svetu, dokaz da Rusija ide napred, napuštajući svoje totalitarističko nasleđe”.
"Perm-36” je osnovan 1943. godine, a 1946. je premešten na današnju lokaciju. Sve do 1953. godine reč je bila o tipičnom radnom logoru kakvih je bilo mnogo u Sovjetskom savezu. Posle Staljinove smrti logor je pretvoren u zatvor za dojučerašnje glavešine koje su optužene za „neosnovane represije” pod Staljinovim režimom.
Godine 1972. "Perm-36” još jednom menja namenu i pretvara se u jedan od Gulaga - najsuroviji logor za političke zatvorenike i „neprijatelje države”.
Ipak, "Perm-36” bio je poseban!
Bio je ustanova, jedina te vrste u čitavom Sovjetskom savezu, koji je služio za „prevaspitavanje” najokorelijih političkih zatvorenika. Oni su, prema mišljenju tadašnje vlasti, nastavili sa svojim antidržavnim delovanjem i nakon jednog hapšenja i zbog toga im je bilo potrebno posvetiti „posebnu pažnju”. Reč je bila o ljudima koji su u nehumanim uslovima u „Perm-36” držani stalno zatvoreni u samicama bez bilo kakvog kontakta sa spoljnjim svetom osuđeni na 10 godina!
Ne zna se tačan broj ljudi koji su zauvek nestali u mračnim ćelijama ovog mesta. Logor je rasformiran 1988. godine.
Izvor: Beta