Neki tvrde da je aseksualnost privremena pojava i da se tokom života seksualna želja ipak javlja, dok drugi zastupaju tezu da je aseksualnost upisana u gene. Brojna pitanja i brojni, često zbunjujući, odgovori pokazuju da je reč o temi koja zahteva još mnogo istraživanja. Svoj doprinos rasvetljavanju aseksualnosti dala je i Džuli Sonda Deker u knjizi “The Invisible Orientation: An Introduction to Asexuality” (Nevidljiva orijentacija: Uvod u aseksualnost). Autorka i sama pripada zajednici aseksualaca koju opisuje kao neshvaćenu i često osuđivanu grupu.
Dekerova u svojoj knjizi opisuje šta je aseksualnost, a šta nije, koga pogađa i zašto je nije potrebno lečiti.
Dekerova ističe kako je preduslov za otkrivanje dijagnoze vrlo iskren razgovor sa samim sobom. Privlače li vas seksualno druge osobe? Osećate li potrebu da seks učinite sastavnim delom svog života? Ako vam se i pojavi seksualna želja, imate li potrebu da upražnjavate seks? Razmišljate li o seksu? Ako ste na jedno ili više pitanja odgovorili sa 'ne', onda, kaže Dekerova, postoje vrlo velike šanse da ste aseksualna osoba.
Iako mnogi pretpostavljaju da je aseksualnost poremećaj i da aseksualne osobe jednostavno nisu upoznale pravu ženu ili muškarca, Dekerova objašnjava kako to uopšte nije tako. Navodi i da aseksualnost ne mora da traje tokom celog života, odnosno neki ljudi znaju da budu seksualni pre nego što osete indiferentnost prema seksu, a neki kasnije u životu znaju da osete seksualnu želju.
Autorka opisuje svoj život bez seksa i vrlo iskreno progovara o svim poteškoćama na koje je nailazila. Najviše se borila sama sa sobom jer je dugo vremena verovala kako sa njom nešto nije u redu. Pose godina preispitivanja konačno je sebe prihvatila kao aseksualnu osobu.
Naglašava i kako ne postoji stručnjak koji može postaviti dijagnozu – samo vi sami možete znati jeste li aseksualni ili niste.
Izvor: buka