Najveći problem Srbije u oblasti zaštite životne sredine je što se dokumenata usvojena pre pet godina i usklađena sa evropskim standardima ni danas ne primenjuju, a neadekvatan monitoring vazduha, zemljišta i voda, te nedovoljna svest građana o tome uzrok su što nam je Evropa dala jedinicu za stanje u ekologiji.
Pri tome predsednik parlamentarnog odbora za tu oblast Branislav Blažić ima pitanje – gde je utrošeno gotovo milijarda evra donacija, koju je Srbija dobila od EU za zaštitu životne okoline.
Podsetivši da je za 12 godina EU za zaštitu zivotne sredine Srbiji donirala 700 miliona evra, Blažić kaže:
“Gde je to? Svega 10 odsto vode se prerađuje, nemamo ni tri regionalne deponije, ko je pojeo milijardu evra”.
Činjenicu da je u Srbiji, po oceni EU, najlošije stanje u oblasti ekologije pomenuo je premijer Aleksandar Vučić nakon razgovora sa odlazećim predsednikom Unije Žoze Manuelom Barozom u nedelju u Beogradu.
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) za ekologiju Siniša Mitrović kaže da su mehanizmi kontrole tog sistema veoma važni, ali da je od toga važnije da je Srbija počela radikalno da siromaši i da su ukupna davanja za očuvanje životne okoline pala na oko 0,25 odsto bruto društvenog proizvoda.
Podsetio je da zemlje koje imaju obaveze prema direktivama EU poput Hrvatske, Rumunije i Bugarske izdvajaju više od dva odsto BDP-a.
Upitan šta bi sada trebalo preduzeti, Mitrović je Tanjugu rekao da najpre potreban konsenzus administracije, civilnog sektora i biznis asocijacije, odnosno industrije kako dalje nastaviti implementaciju evropskih direktiva.
“Nije trebalo da dođe neko iz Brisela da nam saopšti da mi izgledamo tako kako izgledamo. Uveren sam da je premijer bio dovoljno hrabar i odvažan da posebno insistira na punoj objektivnosti kada su u pitanju procene, ne u poglavlju 27 nego o javnoj politici životne sredine u Republici Srbiji”, rekao je Mitrović napomenuvši da je bilo vidljivo da su prethodnih godina postojala posustajanja u implementaciji evropskih direktiva, a da se u ovu godinu ušlo sa prilično neadekvatnom “arhitekturom sistema”.
To znači da smo potpuno demontirali ekonomske instrumente, kao i Fond za životnu sredinu, da nismo pojačali inspekcijski nadzor, uticaj životne sredine u lokalnoj samoupravi i sada se postavlja pitanje kako će se dalje ići dalje u ceo taj proces, kazao je Mitrović.
“Ne možemo samo po modelu uzmi ili ostavi. Vi možete samo da kažete da li ćete i u kom vremenu primeniti nekakav evropski standard i ono što je sada važno da vidimo je kako ćemo odložiti neke teške direktive koje su skupe za industriju za građane”, smatra Mitrović i dodaje da Srbija ne sme svojim građanima da natovari “veliki trošak evropskih ekoloških integracija”.
Prosečno domaćinstvo u Srbiji danas izdvaja dva evra za tretman komunalnog otpada, dok je prosek u Hrvatskoj 12 evra, a u Sloveniji 19, naveo je on.
Najzad, Mitrović ističe da zaokret u oblasti ekologije ne treba da se radi samo zbog EU već da bi se povećao BDP, da bi se otvorila nova radna mesta i da bi podigli kapital i energetsku efikasnost.
Izvor: Eklogija.rs