Strah ili neznanje najčešći je razlog ustručavanja građana da prijave korupciju u policiji čiji su svedoci ili žrtve i sami bili.
Kako da se ovom ozbiljnom problemu stane na put i na koje sve načine građani mogu da prijave policajca uhvaćenog u koruptivnim radnjama, objašnjava Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
- Prema istraživanju BCBP, građani i policajci u Srbiji smatraju da je potrebno podstaći prijavljivanje korupcije u policiji jer to može da utiče na smanjenje koruptivnih radnji. Međutim, realizaciju ovog cilja ometa to što više od 70 odsto građana ne zna kome bi trebalo da prijavi slučaj korupcije u policiji – kaže Đorđević.
Prema rezultatima ovog istraživanja, iako su bili svedoci ili žrtve korupcije policije, čak 72 odsto građana to neće prijaviti ako je za prijavu neophodno da ostave svoje lične podatke. Ovaj podatak ukazuje na to da još postoji visoki stepen nepoverenja građana u policiju.
- To dokazuje i poslednje istraživanje javnog mnjenja Medium Gallup-a gde je nepoverenje građana u rad policajaca 2013. godine povećano za 11 odsto u odnosu na 2012. godinu – dodaje Đorđević.
Postoji nekoliko načina na koje građani mogu da prijave korupciju u policiji.
- Građani mogu da prijave korupciju u policiji pisano ili usmeno. Moguće je obratiti se šefu policije u mestu u kojem je zaposlen policajac na koga se građanin pritužuje ili Sektoru unutrašnje kontrole policije – objašnjava Đorđević i dodaje da je dobro što građani mogu da se obrate Sektoru naročito ako nemaju poverenje u lokalnu policijsku stanicu.
Međutim, prema postojećem zakonskom okviru, lokalnu policiju nije moguće zaobići u rešavanju pritužbe.
- Važno je napomenuti da građani imaju rok od 30 dana od trenutka kada je do korupcije došlo za podnošenje pritužbe – ističe Đorđević.
Šta posle prijave?
- O konačnom ishodu pritužbe građana odlučuje rukovodilac organizacione jedinice u kojoj je zaposlen policajac na koga se građanin pritužuje. U slučaju da je građanin nezadovoljan odlukom rukovodioca postupak dalje vodi Komisija za rešavanje pritužbi u čijem sastavu su po jedan predstavnik Sektora, MUP-a i javnosti koga imenuje ministar na osnovu konkursa – priča Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Đorđević dalje objašnjava da, za razliku od Hrvatske, gde je građaninu omogućeno da se direktno obrati pandanu našoj Komisiji – Povjerenstvu za rad po pritužbama, prema našem zakonskom okviru to nije moguće. Takođe, u sastavu Povjerenstva učestvuju dva predstavnika javnosti koje ne imenuje ministar unutrašnjih poslova, već saborski Odbor za ljudska prava i prava nacionalnih manjina. Ovakva rešenja omogućuju veću nezavisnost u radu.
- Najzad, potrebno je edukovati građane o tome šta znači “razumljiva” pritužba i šta sve ona treba da sadrži. Veliki procenat pritužbi je neosnovan, te se ne uzimaju u razmatranje. U 2013. godini, od 4.392 pijava su 1.835 neosnovane – zaključuje Đorđević za ovaj dnevni list.
Izvor: telegraf