Šef diplomatije Luksemburga je u intervjuu bečkom dnevniku "Prese", rekao da, ako se ne želi rizikovati Treći svetski rat, Evropa mora da prihvati da Rusija neće vratiti Krim.
"Krim de fakto nije više deo Ukrajine, a de jure, naravno, to nećemo prihvatiti. Iluzorno je verovati da sada možemo naći rešenje. Rusija neće dozvoliti da se sa njom razgovara. To za deset godina može biti drugačije. Kao političar imam drugačiju odgovornost. Kada se ujutro probudim je Rusija još uvek na geografskoj karti. Moramo pokušati da se sa Rusijom izadje iz konflikta", objasnio je Aselborn.
Komentarišući trenutnu situaciju u Ukrajini, on je ocenio da postoje dobre naznake za bolju graničnu kontrolu, ali ujedno je konstatovao da se vodi borba oko Donjecka.
"Očigledno predsednik Petro Porošenko traži vojno rešenje. On bi trebalo da posluša apel šefa nemačke diplomatije Frank-Valtera Stajnmajera i razgovara sa Rusijom i OEBS. Donjeck je u Ukrajini, ali oružje i 'ljudi u zelenom' dolaze iz Rusije. Predsednik Rusije Vladimir Putin bi trebalo da jasno da stavi do znanja da ne podržava separatiste", podvukao je Aselborn.
Prema Aselbronu, cilj Putina bio je ponovno uspostavljanje uticaja Moskve na bivše sovjetske republike. Kako kaže luksemburški diplomata, san o evroazijskoj uniji neće moći da se realizuje.
Na konstataciju da nema većine u EU za ekonomske sankcije protiv Rusije Aselborn je odgovorio da ne postoji ni razlog za njihovo uvodjenje, jer bi to bio slučaj tek kada bi ruske trupe ušle u Ukrajinu.
Na pitanje da li je sa predsednikom Austrije Hajncom Fišerom razgovarao pre nego što je Putina primio u Beču, Aselborn je kazao da je šefu austrijske države savetovao da primi ruskog predsednika i u četiri oka da mu prenese prave poruke.
"Spoljna politika se ne može svesti na sankcije. Trebalo bi da preduzmemo sve kako bi Rusija ponovo bila medju onim zemljama koje poštuju medjunarodno pravo. Medjunarodno pravo je gaženo na Krimu", smatra Aselborn.
Aselborn je kazao da spor izmedju SAD i Rusije uvek ide na račun Evrope.
"Evropa se deli. Poštujem da baltičke zemlje reaguju drugačije od Austrije ili Luksemburga. Za njih je NATO važniji od EU. To je njihov odbrambeni zid. Reakcija istoka dolazi iz stomaka. Ali se ne može ignorisati zavisnost od Rusije po pitanju finansija i energetike. Amerikanci imaju drugačiju ulogu i samo jednu desetinu trgovinskog obima EU sa Rusijom", objasnio je on.
izvor:B92