S obzirom na površinu od metar i po do dva metra kvadratna, nije ni čudo što je svaka promena pod uticajem spoljašnjih faktora na koži vidljiva. Ove promene su naročito izražene u letnjem periodu, kada je najveći ljudski organ posebno izložen raznim vrstama delovanja.
Šta sve nepovoljno deluje na kožu objašnjava dr Radmila Šehić iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć:
- Oštećenje može da izazove bilo koja bolest, kao i trauma nastala spolja. U toku letnjih meseci, jedan od najčešćih uzročnika je nekontrolisana dugotrajna izloženost prevelikoj sunčevoj radijaciji, odnosno UV zračenju. Povređivanje je naročito izraženo ukoliko je koža nezaštićena. Sunce je, istina, korisno u smislu antibakterijskog delovanja, sintetisanja vitamina D koji je važan za kosti, podizanja imuniteta i nivoa holesterola u krvi. Ali, da bi se to postiglo, dovoljno je kratkotrajno izlaganje delovanju sunčevih zraka. Ukoliko se preteruje, štetan efekat je neizbežan. U svakom slučaju, proces oštećenja kože je složen.
Šta to praktično znači?
- UV zračenje je najintenzivnije od 11 do 16 časova. Ukoliko je osoba u tom periodu direktno izložena dejstvu sunčevog zračenja, može da doživi opekotine prvog stepena. Da se tako nešto i dogodilo ukazuje crvenilo kože, otok, bol i osećaj paljenja. Na mestima gde je koža direktnije izložena, mogu da se pojave i opekotine drugog stepena. Plikovi ispunjeni bistrim sadržajem, koji prilikom pucanja ili povređivanja stvaraju rane, jasan su pokazatelj većeg oštećenja kože. Postojanjem rana stvara se mogućnost prodora bakterija i pojava infekcije, koja po izlečenju, na koži ostavlja ozbiljne promene i zadebljanja. U takvim okolnostima ceo organizam pati, gubi se previše tečnosti, a može da se upadne i u grozničavo stanje.
S obzirom na to da se koža štiti i kroz ishranu, treba unositi voće i povrće bogato vitaminima A, C i E, beta-karoten i mineral selen. Selena najviše ima u brazilskom orahu, džigerici i mesu, a u manjim količinama u plodovima mora, tuni, jajima, žitaricama. Unos ribljeg mesa važan je jer deluje protivupalno. Čajevi, a posebno zeleni, četiri do pet šolja dnevno, uspešno uklanja štetne posledice nastale povređivanjem kože usled prekomernog sunčanja.
Šta se dešava sa mladežima?
- Predugo izlaganje suncu u vreme najjačeg UV zračenja negativno deluje i na mladeže. Kod nekih mladeža dolazi do promene DNK strukture, tako da oni postaju maligni. Ali, da bi se precizno znalo šta se dešava sa pigmentnim pojavama na koži i u kom smislu se menjaju, svaki sumnjivo promenjen mladež treba pregledati nakon sunčanja. Ako su do tada mladeži bili pravilnog oblika, okruglasti, bledunjavi i u nivou kože, a zatim počeli da rastu, menjaju boju u tamniju, sa deformisanim ivicama, obavezno treba posetiti lekara. Ako uz to postanu hrapavi i vlažni, počnu da svrbe, ništa ne treba prepuštati slučaju.
Koje su druge neželjene promene?
- Zbog neprimerenog izlaganja UV zračenju može doći do pada elasticiteta kože, pojave suvoće, fleka, zadebljanja, odnosno keratoza, lakšeg pucanja na pojedinim mestima. A da bi se izbegle sve ove neželjene pojave, pre prave sezone sunčanja telo treba izlagati suncu kada je zračenje slabije, u kraćim vremenskim intervalima. U kritičnom periodu obavezno treba izbegavati boravak na otvorenom, a ako baš mora, onda se obući u laku, svetlu odeću koja pokriva otvorene delove kože. Uz to, upotrebljavati kreme sa najvišim stepenom zaštite i češće ih nanositi.
Da li bakterijske infekcije nastaju još iz nekog razloga?
- Bakterijske infekcije najčešće nastaju na mestima intenzivnijeg znojenja. Obično se javljaju u društvu gljivica, a retko same. Ispoljavaju se na mestima trenja, odnosno ispod pazuha, između butina, kod žena ispod dojki. Na tim mestima uočavaju se široke, ružičaste ploče, odakle se širi neprijatan miris. Koža je iritirana, ponekad do te mere da je upala praćena sekrecijom i pojavom krastica. Stalno održavanje higijene i suve kože, korišćenje neutralnog talka na mestu trenja, predstavlja preventivni vid zaštite. Ukoliko do oštećenja kože ipak dođe, upotreba kombinovanih antibakterijskih, antigljivičnih i antialergijskih masti predstavlja terapijsko rešenje.
do promena na koži može da dođe i kod osoba koje koriste takozvane fotosenzitivne lekove. U ovim lekovima postoji supstanca koja resorbuje svetlosnu energiju, dovodeći do promena na koži i obimne alergijske reakcije. Koža dobija naježen izgled, crvena je, svrbi i peče. Stoga, za vreme sunčanja treba da budu oprezni korisnici brojnih antibiotika, antihipertenziva, sedativa, antireumatika... kaže dr Šehić.
Koliko kožu u ovom periodu napadaju virusi?
- Najčešće infekcije potiču sa bazena i kupališta, mada mala deca mogu da se zaraze i u morskoj vodi. Uzročnik je herpes virus, a prenosi se direktnim kontaktom. Na mestima zahvaćenim virusom nastaju bradavičaste promene, a one su najčešće locirane na koži tabana ili mestima pritiska i oslonca kod nožnih prstiju. U određenim okolnostima, pojavljuju se i na licu. Promene su bolne, u početku praćene svrabom i peckanjem. Odmah nakon ovih simptoma javljaju se mehurići koji prskaju, ostavljajući ogoljene, bolne erozije. Iako ovakvo stanje traje desetak dana, pregled kod lekara je neophodan.
Kakve druge opasnosti vrebaju kožu leti?
- Boravak u prirodi, parkovima, izletištima, travnatim površinama pored vode izlaže nas riziku da budemo meta insekata i parazita. Najnepodnošljiviji su ubodi komaraca koji ne štede nijedan delić kože. Na ubodenim mestima nastaju lokalne alergijske reakcije sa manje ili više izraženim otokom koji svrbi. Prilikom raščešavanja stvaraju se idealni uslovi za nastanak bakterijske infekcije. Ubode mogu da izazovu pčele, ose i stršljeni. Kod ovih uboda, osim svraba, javlja se i jako crvenilo, ali i bol zbog otoka koji pritiska nervne završetke.
Šta preporučujete u ovakvim okolnostima?
- Da bi izbegli neprijatnosti ovog tipa, kožu treba zaštititi kremama koje odbijaju insekte, izbegavati blizinu vode u svitanje ili sumrak, kada je njihova najezda najveća. Obavezno redovno uklanjati smeće sa voćnim otpacima, ne stavljati parfem na kožu i ne nositi jarke dezene na odevnim predmetima, jer insekte sve to, takođe, privlači.
Izvor: novosti