U Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu bili smo tek jedni od onih sasvim neočekivano visokopovlašćenih koji su prisustvovali spajanju nespojivog (primenjena umetnost i (proto)konceptualna antiumetnost). Svakodnevni život stolica (prvi deo izložbe) i Gorgona (drugi deo izložbe) iz zbirke Vladimira Macure. Stolice na/u kojima je neko nekad sedeo i možda razmišljao kako da reaguje na "besmislene društvene šablone i nedostatak slobode"... ostalo pročitajte u odličnom tekstu u katalogu ove izložbe.
Izložbu su otvorili Dejan Sandić, kustos muzeja i Radonja Leposavić, likovni kritičar. Ambijentalna muzika i artefakta, fotografije, tekstovi, radovi Gorgone lepo idu uz crno vino. Apsurd je što mi je bilo neprijatno da sednem na/u neku od stolica koja je tako dobro služila svojoj svrsi a samo zato što je umetničko delo... pogledajte i sami.
Divno provedeno veče na odličnoj izložbi uz razgovor, više ćaskanje, s prijateljima, poznanicima, onim starim i ovim novim i jedno veliko hvala Kolekciji Macura i svima koji su na bilo koji način učestvovali u ovom projektu...
Uostalom, da ste bili na izložbi umesto što sedite na svojoj udobnoj stolici, koja će jednog dana biti eksponat na nekoj ovakvoj izložbi, i čitate ovaj tekst , koji neće nikad postati deo K.M., ne bih ni morao da vam pričam sve ovo...
Dragan Kljajić