Na svetu postoji jako mnogo smrtonosnih supstanci koje se nalaze u bakterijama, biljkama i životinjama, a svaka od njih ima potpuno različito delovanje na ljudsko telo. Utvrđivanje najsmrtonosnije je gotovo nemoguća misija, s obzirom da se u obzir uzimaju faktori kao što su starost čoveka kojeg otrov napada, njegov imuni sistem i slično.
Ipak, postoji jedan način da se izmeri smrtonosnost supstance – metoda koja se zove “Medijan smrtonosna doza, LD 50″, poznatija kao “Smrtonosna doza, 50 odsto”. Predstavićemo vam 5 najsmrtonosnijih:
Cijanid
Cijanid proizvodi nekoliko bakterija, gljivica i algi, a takođe se nalazi i u brojnim biljkama, uglavnom u njihoviim semenkama. Samo 200 miligrama Cijanida može da ubije odraslog čoveka u roku od nekoliko minuta.
Ovo je verovatno i najpoznatiji otrov jer su ga tokom istorije najviše i koristili. Naime, trovanje cijanidom izgleda kao srčani udar.
Istina je da semenke u nekom voću sadrže hemikaliju koja oslobađa cijanid kada dospe u naše telo, a verovatno najbliže voće nama je jabuka. Ipak, doza cijanida je toliko mala da ne postoji nikakav razlog za brigu.
Protivotrov za cijanid je dostupan u obliku običnih i vrlo dostupnih vitaminskih tableta B12.
Ricin
Ricinus communis je u Ginisovoj knjizi rekorda navedena kao najotrovnija biljka na svetu. Dovoljno je 1,78 miligrama da se ubije odrastao čovek.
Ricinus communis, kao i mnoge druge biljke na svetu, ima otrovno seme koje sadrži izuzetno toksičnu hemikaliju – ricin, a konzumiranje četiri do osam semenki izaziva fatalne posledice. Otrov u semenkama može da dovede do osećaja peckanja u ustima i grlu, intenzivne bolove u stomaku i krvavu stolicu.
Ricin je spor otrov i potrebno mu je od jednog do tri dana da izazove smrt. Iako posledice trovanja mogu da se osete i nakon par sati, smatra se jako opasnim i “podlim” ubicom.
Ovaj snažni i smrtonosni otrov ima potencijal i da reši jedan od najvećih problema današnjice – rak. S obzirom da napada i uništava ćelije, naučnici pokušavaju da ga usmere da napadne samo ćelije raka, i pri tome zaobiđe sve zdrave ćelije u telu.
Strihnin
Strihnin drvo (Strychnos nux-vomica) raste u Indiji i jugoistočnoj Aziji, a u sebi sadrži dva otrova: Brucin i mnogo opasniji Strihnin koji se nalazi u voću drveta. Smrtonosna doza iznosi od jedan do dva miligrama po kilogramu odraslog čoveka.
Većina poznatih informacija dolazi iz nenamernih i namernih slučajeva trovanja. Za ovaj otrov ne postoji specifičan protivotrov, ali oporavak je moguć ako se leči na vreme.
Pogledajte klip na kojem se vidi kako ovaj otrov deluje na žabu i kako ona umire od njega.
Poput cijanida, i strihnin se često koristio kroz istoriju, a neki istoričari veruju da je čak i Aleksandar Veliki otrovan upravo ovom opakom supstancom.
Ipak, istraživači sa Univerziteta Otago na Novom Zelandu smatraju da je za njegovu smrt krivac cvet veratrum album, poznat kao beli kukurek.
Amatoksini
Amatoksini su podgrupa od 8 toksina koji mogu da se pronađu u otrovnim pečurkama Amanita phalloides, kao i u nekim drugim pečurkama iz roda Amanita. Smrtonosna doza je 0,1 do 0,2 miligrama po kilogramu odraslog čoveka.
Amatoksini napadaju ćelije jetre i bubrega, a posebnu opasnost stvara činjenica da otrovana osoba uopšte ne primeti simptome od šest, pa i do 24 sata nakon konzumiranja otrova. Najčešće se otruju nestručni berači pečuraka.
Kada simptomi postanu vidljivi, oni se manifestuju kroz učestalu stolicu ili povraćanje, a lekari simptome često pomešaju sa običnim gripom – zbog čega trovanje uglavnom završi smrću.
Botulinski toksin
Ilustracija/yayimages
Naučnici su nedavno otkrili novu vrstu otrova botulinum, za koji veruju da je najfatalniji od svih postojećih toksičnih supstanci. U pitanju je toksin botulinum tip H koji se izlučuje iz bakterije Clostridium botulinum. Tip A ove bakterije koristi se u kozmetici kao botoks.
Međutim, klostridija-H ima moć da blokira hemijske procese u funkcionisanju nerava, uzrokujući botulizam i smrt paralizom.
Smrtonosna doza iznosi od 1,3 do 2,1 nanograma botulinskog toksina po kilogramu odraslog čoveka Kristal ovog otrova veličine zrna peska može da ubije 9.600 ljudi, a samo 4 kilograma bi moglo da ubije sve ljude na planeti.
Bakterija se može pronaći i u medu, ali na sreću, naš organizam je dovoljno snažan da uništi uljeza pre nego dođe do aktivnih ćelija.
S druge strane, bebe nemaju razvijen imuni sistem protiv ove bakterije sve dok ne napune godinu dana, zbog čega med nikada ne treba davati bebama mlađim od 12 meseci.
Pogledajte i video:
Izvor: Telegraf