Rekorderi u poseti brakorazvodnom advokatu su iz borskog, zaječarskog i banatskog okruga - jezik brojeva i slova svedoči da ovi bračni parovi imaju duplo veću stopu razvoda u odnosu na ostatak Srbije.
Nacionalna statistika svedoči da se u Srbiji godišnje sklopi oko 36.000 brakova, a petina njih se razvedeveć u toku prve četiri godine. Mit o "fatalnoj" sedmoj godini pobija realnost koja svedoči da prosečan srpski brak traje 13 godina i četiri meseca. Ovo istraživanje takođe je demantovalo tezu da deca mogu biti malter koji cigle porodične kuće drži na okupu - više od polovine razvedenih brakova čine zajednice sa decom. Statistika ipak svedoči da broj naslednika u porodici smanjuje šansu za razvod - u trećini razvedenih brakova ima jedno dete, petina bivših supružnika ima dvoje dece, 3,8 razvedenih supružnika ima troje dece, a na razvod se odlučilo svega 0,6 odsto supružnika sa četvoro dece. A kada se slova na brakorazvodnoj presudi osuše, majka je ta koja u najvećem broju slučajeva iz sudnice izlazi kao staratelj. Tako je u toku 2013. godine 3.512 dece nakon razvoda dodeljeno majci, za 645 staratelj je otac, a o 350 mališana zajedno brinu otac i majka.
Iako istraživanje Republičkog zavoda za statistiku ne otkriva motivaciju za odlazak kod brakorazvodnog advokata, iskustvo psihologa i porodičnih terapeuta govori da će se prosečna srpska žena pre razvesti zbog svekrve nego zbog ljubavnice. U prevodu - najmanje šanse za uspeh imaju oni brakovi u kojima tašta ili svekrva na venčanju uhvate bidermajer.
"Statistika koja svedoči da se svaki peti brak razvede u prve četiri godine svedoči da je trudnoća česta kuma na venčanju savremenih mladih parova. Mladi slušaju bračne zavete u potpunoj hormonalnoj i emocionalnoj konfuziji, a od momenta kada test za trudnoću pokaže pozitivan rezultat, sve se radi u petoj brzini – veridba, venčanje, selidba ili adaptacija bivše momačke ili devojačke sobe za unošenje kreveca. Mnogi su prinuđeni da žive u zajednici. Istovremeno, mladi par je prinuđen da se preko noći prilagođava na gomilu novih životnih uloga – supružnika, zeta i snaje, domaćice i domaćina, majke i oca. Dolazak deteta na svet obično zaoštrava različite poglede na svet, stavove o vaspitanju deteta i ideje o prioritetima porodičnog budžeta", kaže psiholog Maja Antončić.
Ona ističe da je prva godina braka – najturbulentnija, naročito ako istovremeno označava i dolazak bebe, jer je roditeljstvo sinonim za veliku odgovornost i zajedničko rešavanje mnogih problema. Međutim, mnogi mladi ljudi koji danas razmenjuju bračne zavete, vaspitavani su u duhu individualizma i mnoge od njih roditelji "šalju" u brak rečima "ako ti se ne sviđa, ti se vrati kući".
"Druga krizna godina braka jeste ulazak deteta u pubertet i suočavanje roditelja sa svim izazovima adolescencije – lošim društvom, noćnim izlascima, cigaretama i opijatima i problematičnim modelima za identifikaciju. Pubertet je doba kada školski uspeh trpi zbog hormonalne turbulencije, a roditelj u čijem je opisu posla bavljenje ocenama biva optužen da je loš školski uspeh njegova krivica. Sukobi često nastaju i zbog toga što roditelji imaju različite stavove prema tome šta spada u dozvoljeno ponašanje i 'zabranjeno voće' i što nema konsenzusa o tome ko će dete da nauči lekcijama o životu. Zbog toga ne čudi podatak da prosečan brak traje 13 godina, jer je to vreme kada deca ulaze u pubertet, a roditelji u klimakterijum, a u kući punoj hormona brak je na velikom iskušenju", zaključuje psiholog Maja Antončić.
Mit da se suprotnosti privlače uverljivo demantuje statistika Republičkog zavoda za statistiku – u više od 90 odsto sklopljenih brakova supružnici su iste nacionalnosti, a u 64 odsto slučajeva imaju istu školsku spremu. U svakom šestom braku partneri su istih zanimanja, a zanimljivost izvedena iz ovog istraživanja svedoči da je svaka peta mlada obrazovanija od svog izabranika. Dokaz da vetrovi emancipacije snažno duvaju ovim podnebljem nalazimo i u podatku da je tek svaka deseta novopečena gospođa izdržavano lice, to jest domaćica.
Izvor: Politika