Zabavljen scenom, kažem joj da je upravo pokrenula pravi mali film u glavama napaljenih mladića, zna se kog žanra. Računam da će to doživeti kao kompliment. Posebno danas u vremenu nezainteresovanih muškaraca. U vremenu kada su pripadnici jačeg pola, ovu stereotipnu sintagmu koristim samo kada nemam bolji sinonim za imenicu muškarci a ne zato što slepo verujem u njeno značenje, predstavljeni kao šonje nad šonjama.
Samozaljubljeni egomanijaci koji taktiziraju kao plemićke ćerke na balovima iz romana ruskih realista. Narcisi što se ogledaju na vrhovima svojih izglancanih cipela i ponos mere snagom automobila kojima su se dovezli u fensi kafić u fensi delu grada na pet sati fensi bleje.
„Pičkopaćenici!“ – odgovara ona u dahu bez ikakve namere da pojasni ovu ocenu. Kao da se podrazumeva da je svaki tip koji drsko ili delikatno odmeri ženu na ulici oboleo od hroničnog nedostatka seksa. Zbunjen sam, tražim objašnjenje. Ona je lepa, u ranim tridesetim, pripadnica sve malobrojnije grupe zgodnih žena sa divnim, prirodnim grudima. Inače je koketa. Jedna od onih koje za svaku rečenicu, od „dobro jutro“ do „laku noć“ imaju odgovarajuću varijaciju glasa i izazovan pokret.
„Svi samo pričaju o seksu, svi su zainteresovani samo za seks“, govori, odmahujući rukom. Da, ceo svet je opsednut seksom više nego ikada ranije što ne znači da seksa zaista ima više nego ikada ranije. Aludiram na to što se bavi novinarstvom i kažem da je njena prezasićenost možda literarna. Sve druge žene sa kojima sam razgovarao, čije sam stavove čitao, ogorčene su na degeneraciju muškog roda, na bitku hormona i ega u kojoj je pobedio ego. Prepričavam joj razgovor kojem sam, prisiljen na ulogu za ispitivanje predviđenog svedoka, prisustvovao nekoliko dana ranije. Prijateljica moje supruge, ljuta kao harpija, do te mere da su joj crveni prištovi prekrili vrat, urlala mi je u lice. Sve sama retorička pitanja. Podrazumeva se da je tako kao što kaže i da samo ako sam lud mogu da pokušam da dam bilo kakav odgovor. Osim nemog, skrušenog razumevanja. Zašto ste takvi postali, pičkice jedne. On će mene da pita da li nameravam s njim nešto ozbiljno kao da ja znam šta nameravam dok flertujemo za šankom. Koje bre nameravanje u subotu u pola tri ujutru? U neka zdrava vremena, taj bi te uzo za ruku i rekao – Vodiću te samo reci gde, a zna se gde, ne bi filozofirao kao strina.. Pa pizde, bre, jedne slinave šta vi uopšte mislite? Da ste bogom dani da budete plen? Da će vas njanjave mamine fićfiriće neko hoće da lovi? Gde ste se vi to zeznuli u proceni? Pa, šta i da 'oću nešto ozbiljno, šta vas tu plaši? Propuštate nešto jel', sloboda jel'? Ima boljih riba jel', emocije su pase a? Znaš li bre da mi je sestru od tetke jedna šimpanza, steroidna vreća idiotizma bez grama sive mase u glavi i perspektive u tri sledeća života pitao da ona možda ne juri da ostane u drugom stanju? Tu sam već napravio grimasu gađenja jer je pomenuti stvarno šimpanza.
Ej, bre, kao zadnji joj je voz pa će njega bimeza što čuva vrata u nekom disko ćumezu da iskoristi. Njega, čoveče, što ne može da zaradi ni za mesinu koju mesečno proždere da bi sačuvao masu, jebala ga masa, i one kantetine proteinske, on je nekome karta za budućnost. Pa vi, da imate malo dostojanstva, da se bar malo sećate da ste muškarci, ne biste kao palanačke frajlice brinuli samo o tome da li će neko da vas iskoristi. Seksualno, finansijski, emotivno.. Za brak, za uvaljivanje u neku buđavu kvadratru, ej..Lickajte se ko primadone i budite lepi mami svoj, degenerične kukavice što ga šiljite dok se gledate u ogledalu. Blejači!
Nije da nema pravo bez obzira na stil i formu svog monologa. Većina bi rekla da je isfrustrirana ali ja mislim da je s razlogom ljuta. Kao i sve te devojke koje skupljaju poslednje atome snage da se posle „evropskog radnog vremena“, tj.prekovremena u srpskoj verziji kapitalizma, doteraju, uspenju na neke štikle i dopeljaju do gradskog „hot spota“ ne bi li nekoga srele. Čini mi se da to sve češće rade da bi smirile savest. Kao pokušale smo, nije da nismo. Ishod znaju unapred.
U kontekstu svega toga, zašto pičkopaćenici? Ukoliko su muškarci toliko usmereni samo na sebe i u narcisoidnom delirijumu hronično oboleli od nesigurnosti, zar jedan drzak svlačeći pogled nije prijatno iznenađenje. Tako su do juče nastupale dase.
Harpija je u pravu! Iako ga odvedeš u krevet on se bavi minutažom, smara te pitanjem da li si svršila jer ga to zanima samo kao dokaz da je dobar jebač, menja poze onako kako je naučio u porno filmovima bez ikakve veze sa stvarnim ritmom i time kako se ti osećaš, traži neke tačke o kojima je čitao na internetu, na nekom smeću od sajta, merka svoj biceps dok te pumpa kao po uputstvu iz kutije, radi sklekove i kontroliše se da ne svrši jer je negde čuo da je manje od dva sata penetracije za šonje i amatere, sakriva prst sala na stomaku – odgovara ona smejući se – Ne kapiraš i dalje? Seksate se sami sa sobom, sa svojim ego tripovima. Došli ste da se pokažete. Odlazite zadovoljni ili frustrirani. A ništa od toga nema veze za pičkom. O njoj pojma nemate. To nije seks, to je pokazna vežba. Tako i posmatrate žene. Rangirate ih. Ja garantujem da su ona dva klinca u meni videli potencijalni trofej. Kad bih ovu odvalio ali onako kao treba, jer su negde već naučili kako treba, bio bih pravi. Dokazao bih se. Propuštate ono najbolje. Kad se jednog dana budete setili pičke, bićete već uveliko ispumpani, izborani, proćelavi, istrošeni. U glavama današnjih muškaraca seks je precizno režiran spektakl a kao takvi, vi više ne možete da učestvujete. Savršena tela, savršeni orgazmi, savršeni glumci, savršena fabula. Kad shvatiš, već si van konkurencije jer si sam sebe ubedio u tako nešto. A, to ti je patnja, burazeru.
Dušan Marić
Objavljeno u magazinu Esquire