Priče o homofobičnoj Srbiji i pozivanja na tradicionalne vrednosti poznate su od davnina. Sociološka istraživanja pokazuju da u našoj zemlji vlada homofobija, iako često nismo svesni da je homofobično ponašanje sublimacija straha od sopstvene latentne homoseksualne prirode.
U svakom društvu postoji otpor prema nečemu što je različito i što se ne miri s normativom. Mnogi naučnici objašnjavaju homoseksualnost kao prirodnu seksualnu različitost koja ne određuje ličnost jedne osobe, već samo seksualni život pojedinca.
Međutim, u našem društvu, ove teze se lako zamenjuju.
- Stepen zrelosti jednog društva se meri odnosom prema ugroženim manjinama. Smatram da smo kao društvo nedovoljno razvijeni i da je potrebno da ozbiljno poradimo na individualnoj emancipaciji. Kao narod, mi smo skloni da nipodaštavamo ozbiljnost narušenih prava homoseksualaca – kaže psihološkinja Aleksandra Janković.
Ukoliko krenemo od javnih homoseksualnih veza u antičkom svetu, preko famoznih turskih kupatila u kojima su bile održavane gej orgije, pa sve do savremenog, veoma netrpeljivog odnosa, vidimo da se odnos prema homoseksualnosti vremenom menjao.
- Otpor prema homoseksualcima dolazi otud jer ljudi teško prihvataju svoje latentno homoseksualno ponašanje. Na taj način, mnogi dobijaju bazični impuls da putem fizičkog konflikta ipak budu u kontaktu s pripadnicima gej populacije. Što je strah od sopstvene homoseksualnosti veći, to je veći i poriv za nasiljem – objašnjava Jankovićeva i dodaje da se pod latentno homoseksualno ponašanje podvode čak i čuvene „lovačke priče“ između heteroseksualnih muškaraca jer takav odnos izaziva jednu vrstu seksualnog uzbuđenja.
Mnogi psiholozi tvrde da muškarci sigurni u svoju seksualnost nemaju osećaj ugroženosti, niti osećaju nelagodnosti u prisustvu homoseksualnih muškaraca, pa samim tim nemaju poriv da nastupe protiv njih, bilo na nivou uvreda ili fizičkog obračuna.
Žene koje se drže za ruke ili imaju bilo kakvu vrstu fizičke bliskosti se doživljavaju kao „normalne“, a često su prizori u kojima žene međusobno razmenjuju nežnosti u sadržaju muških seksualnih fantazija. Pored toga, žene koje se predstavljaju kao lezbijke, muškarci doživljavaju kao veći izazov za osvajanje – objašnjava naša sagovornica.
Da bismo otkrili koliko je položaj homoseksualaca u našem društvu narušen, kontaktirali smo kancelariju Helsinškog odbora za zaštitu ljudskih prava. Izabela Kisić, direktorka odbora, podelila je s nama neke uznemirujuće činjenice.
- Homoseksualci su svakodnevno izloženi veoma grubim incidentima za koje ne postoje adekvatne reakcije nadležnih. Svi napadi na pripadnike gej populacije su na diskriminatorskom nivou, a slučajevi gde sud i tužilaštvo reaguju su retki – kaže Izabela i dodaje da svi pripadnici LGBT populacije nemaju pravo slobodnog okupljanja, kao ni pravo na slobodu izražavanja.
Ona ističe da veliki uticaj koji negativno utiče na sociološki položaj homoseksualaca – loš glas pripadnika akademske zajednice i ekstremno desničarskih organizacija, političara, Crkve i mnogih uticajnih ljudi koji kreiraju javno mnjenje u Srbiji.
Kao i za mnoge druge društvene probleme, da bi došlo do velikih promena potrebno je da se svi uključimo i naučimo da prihvatamo različitosti koje nas objektivno ne ugrožavaju, nezavisno od toga koliko nam se one sviđaju ili ne.
Pre nego što se zamislite koliko je vaš odnos prema dragim ljudima zaista zasnovan na iskrenim emocijama, pokušajte da sebi odgovorite na sledeća pitanja:
Kako biste vi reagovali da znate da je vaš prijatelj, kolega, brat ili sin homoseksualnog opredeljenja? Da li biste ih i dalje voleli ili biste na njih potegli kamen?
Izvor: gayecho