Novinari mnogo radnog vremena provode u prijateljskom okruženju. Za mene je to Skaj Njuz studio u Londonu gde rutinski radim intervjue, čitam najvažnje vesti i vodim diskusije. Ali posao nekad zahteva i da se izborite sa okruženjem koje se ne može nazvati porodičnim, okruženjem koje je čak i nebezbedno.
Ranije sam radio u Avganistanu, Iraku, Libanu, Libiji i na drugim mestima. A danas imam veliku porodicu sa pet ćerkica i sinom. Oni su promenili moj tempo rada, ali i način na koji radim.
Za vikend sam uradio lošu stvar. Da sam imao kome da se izvinim tamo, to bih sigurno učinio. Dok sam uživo izveštavao o padu MH17, povio sam se kako bih pogledao ostatke stvari. To je bio dečji kofer. Zavukao sam ruku i izvadio flašu vode i ključeve. Konačno su mi proradile moralne stege i odmah sam se izvnio u programu.
Za nekoliko minuta bio sam na tviteru. Za nekoliko sati priča je odjeknula. Optužen sam da sam preturao po ličnim stvarima, zagadio mesto nesreće, skrnavio…
Zaista, to je bila greška, ali pad aviona zaista je bio horor. Imam šestoro dece, odvikao sam se od terena. Ovi izveštaji su bili sve što sam ja mogao da pokažem svetu. Ovim je novinar završio svoju iskrenu i ne tako prijatnu priču ovaj reporter.
Izvor: 24 sata