Rođen je u Pirotu 19. novembra 1960. godine, a detinjstvo je proveo u Kruševcu, gde je završio niže razrede osnovne škole. Potom se sa porodicom preselio u Beograd.
Muzikom je počeo da se bavi krajem 1970-ih. Sa Zoranom Vulovićem i Aleksandrom Vasiljevićem 1979. je osnovao grupu „Furije furiozno furaju“, koja je kasnije preimenovana u „Prolog za veliki haos“. U to vreme njih trojica su pripremali amaterske pozorišne predstave, a radili su i kao novinari-saradnici radio stanice Studio B.
Grupi su se 1980. pridružili novi članovi i ona je dobila naziv „U škripcu“. Prve snimke, pesme „Južno voće“ i „Pamflex dom“, objavili su 1981. na albumu „ARA“ koji je okupio sastave druge generacije beogradskog novog talasa.
U aprilu 2010. održao je samostalnu izložbu fotografija pod nazivom „Manhattan from Brooklyn“. Bilo je izloženo devet fotografija nastalih tokom 2009. godine, na kojima je Delčić pokušao da dočara svoj utisak Menhetna tokom kišnih i oblačnih večeri.
Delčić je sa ovom grupom snimio pet albuma: „Godine ljubavi” (1982), „O je” (1983), „Nove godine” (1983), „Budimo zajedno” (1984) i „Izgleda da mi smo sami” (1990).
Nakon toga je nastavio samostalnu muzičku karijeru i objavio još nekoliko albuma: „Delča i sklekovi” (1994), „S jezikom u usta” (1997), „Krenuo sam davno, ne sećam se gde” (2003) i kompilaciju najvećih hitova.
Pre tri decenije diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Autor je nekoliko pozorišnih predstava: „Hari ne putuje vozom“ (SKC, 1984.), „Kraljevo blago“ (Atelje 212, 1986.), „-{Transsex hard-core one man show}-“ (Bitef teatar, 1992.), „Radmilo Gnusni i Radmila Pogana“ (Bitef teatar, 1992).
Takođe je autor i režiser storije „Lepe, čiste, dobre“ u omnibusu „Beogradske priče“, dramaturg televizijske serije „Dome, slatki dome“, scenarista serije „U ime zakona“ (1991) i koscenarista filma „Ne skreći sa staze“.
Pojavljivao se u filmovima „Slatko od snova“ (1994) i „Sivi kamion crvene boje“ i u TV seriji „Otvorena vrata“ (1994-1995).
Na televiziji Art je vodio emisiju „Kult detektivi“ i noćni program „Kabinet doktora Mrmora“. Jedno vreme je bio muzički urednik televizije Metropolis.
Kako je nastala pesma „Dobro je“
U proleće 2010. godine, aranžer i gitarista (Block Out) Dejan Hasečić preslušao je sa Delčom demo snimke njegovih novih pesama. Dogovoreno je da Hasečić postavi aranžmane za dve pesme – „Dobro je“ imala je izvorno engleski tekst i radni naslov ‘Brooklyn Nights’, dok je druga bila „Jedan dan“ – i da to bude začetak novog Delčinog materijala.
Dobro je što ne znam ko sam,
Sutra mogu biti bilo ko. Snaga svetla ili sila mraka,
Svako dobro voli svoje zlo.
Dobro je i kad dobro nije.
Sve u redu je.
Dobro je sve, sve što bilo je.
A svako sutra je od boljeg najbolje.
I zato ne brini, samo veruj mi.
Sve u redu je.
Dobro je što nisam ovde,
Ja sam tamo gde si ti,
Pored tebe kad se budiš,
U svakom jutru koje dolazi.
Dobro je i kad dobro nije.
Sve u redu je.
Dobro je sve, sve što bilo je...
A svako sutra je od boljeg najbolje.
I zato ne brini, samo veruj mi.
Sve u redu je...
Potom, Delča i Hasečić su u aranžerovom kućnom studiju, bez unapred zadatih rokova, počeli polako da rade na strukturi pesama. Diskutovalo se o aranžmanima i zvuku, i pesme su počele da poprimaju formu na obostrano zadovoljstvo. U međuvremenu, Delča i njegovog prateći bend Sklekovi, sa kojima je bio i Hasečić, trebali su da nastupe tog avgusta na manifestaciji „Velikogospojinski dani“.
Pred svirku u Novom Bečeju, Delča je medijima rekao ponešto o novom materijalu:
„Radi se na nečem novom. Stalno. Sad, kad će to novo da se pojavi, kako, u kom obliku to je pitanje. Ideja mi je bila pre dva-tri meseca da do kraja godine uradim dve nove pesme. Mislim da će jedna biti na engleskom, prvi put u mojoj karijeri“.
Ipak, već na probama pred svirku u Novom Bečeju Hasečić i još neki članovi Sklekova saznali su prvi put da Delča ima zdravstvene probleme.
„Delča te probleme shodno svom specifičnom karakteru i duhu nije predstavio u tako dramatičnom svetlu, kao što će se to ustvari kasnije ispostaviti“, kaže Hasečić.
Rad na novim pesmama nastavljen je u novembru 2010. godine u beogradskom studiju „O“, čiji je vlasnik stari Delčin prijatelj Oliver Jovanović preuzeo na sebe zadatak producenta. Međutim, Delčino zdravstveno stanje tada je već bilo ozbiljno pogoršano. Jovanović kaže da boraviti tada u studiju „nije bilo lako ni za njega, ni za sve ostale“.
Hasečić se nadovezuje: „Delča je tih dana ustvari proveo bukvalno jedan termin u studiju i otpevao pesmu ‘Dobro je’. Englesku verziju ove pesme i ‘Jedan dan’ nije uspeo da snimi. ‘Jedan dan’ postoji samo kao demo snimak sa njegovim glasom, uz pratnju gitare i jednostavnog pozadinskog ritma“.
Hasečić je nastavio rad na pesmi „Dobro je“ doradivši aranžmane uz pomoć par prijatelja u kućnim uslovima. Deonice u „Dobro je“ na zvuku sitra preko Variax Line 6 gitare odsvirao je Branko Đuričić, a gitarski solo Miša Mičevski. Hasečić je pored toga što je svirao gitaru programirao bubanj, bas i ostale deonice. Jovanović je odsvirao neke deonice na sintisajzeru i na gotov aranžman dodao sve prateće vokale. Miks i mastering urađen je u Studiju „O“.
„Bukvalno desetak dan pre nego što je umro, Delča je dobio smiksanu pesmu od mene i bio je oduševljen. Poslao mi je poruku u kojoj mi je napisao: ‘Hvala ti toliko!’ Tipična Delčina reč“, kaže producent Jovanović.
Hasečiću ostaje Delča u sećanju „kao veliki i svestrani stvaralac širokog duha i obrazovanja, čovek pun blagosti i životne radosti, čovek koji je mogao da uradi još mnogo za nas“.
Nakon nekoliko godina borbe protiv raka, Delčić je preminuo 24. jula 2011. godine u svojoj 51. godini.
Svet gitara/Wikipedia/ND