Banke u Srbiji su u prva tri meseca ove godine inkasirale 90 miliona dinara u proseku dnevno samo na račun kamata i različitih provizija na usluge koje čine građanima, firmama i strancima, svima koji su imali posla sa njima.
Banke su, naime, od januara do marta 2014. zabeležile ukupan neto dobitak od 8,1 milijardu dinara, podatak je koji je Narodna banka Srbije (NBS) objavila u najnovijem izveštaju o poslovanju ovog sektora.
Prema tim podacima 72,7 odsto ukupne operativne dobiti u tom periodu došlo od naplate kamata, 20,1 odsto od provizija, dok ostatak dolazi, između ostalog i od države po osnovu prinosa na obveznice.
Činjenicu da je prihod od kamata viši od 70 odsto, ekonomski stručnjak Instituta za evropske studije Goran Nikolić je komentarisao rečima da je jasno one u Srbiji vrlo visoke.
- Građani se stalno žale da su kamate visoke, ali to je zapravo istina. Ne bih pravdao banke, ali objašnjenje leži u strukturi tržišta. One u Srbiji imaju mali broj transakcija, pa pokušavaju da od malo novca što više zarade, i to rade skupim provizijama i kreditima – rekao je Nikolić, dodajući da u Evropi banke imaju mnogo više dnevnih transakcija, a samim tim i jeftinije kamate i provizije.
U Srbiji je, prema njegovim rečima, velika razlika između kamata koje građani plaćaju na kredite i kamata koje banke plaćaju građanima na štednju, i upravo ta razlika, kaže on, gura profit banaka.
Za profesora Ekonomskog fakulteta Ljubodraga Savića još je alarmantniji podatak da čak petina bankarskih prihoda dolazi od različitih naknada.
- Kamate jesu visoke, ali mnogi zaboravljaju koliko su skupe skrivene bankarske provizije, a koje kod nas čine petinu ukupne dobiti banaka. Pojedinačno, provizije možda nisu paprene, ali se u našim bankama i ‘dobar dan’ naplaćuje. S druge strane, to je njima najlakša zarada i siguran izvor prihoda koji ne nosi nikav rizik – rekao je Savić.
izvor: telegraf