Sitne promene u načinu života čine čuda - ako se opustite, udahnete duboko i usvojite navike koje će postati sastavni deo vašeg života učinićete mnogo za sebe
Zamislite da ste na plaži, sa hladnim pićem u jednoj ruci i omiljenom knjigom u drugoj. Izležavate se na ležaljci, blagi, slani povetarac mazi vaše lice, a sve što čujete je šum mora i prijatna muzika koja se čuje iz udaljenog kafića. Zvuči kao raj? Nestvarno u sred zime?
Ova brza mentalna slika upravo je poboljšala vaše moždane funkcije. Nije teško održavati mozak svežim - dovoljno je svaki dan odvojiti malo vremena za sanjarenje, zatvorenih ili otvorenih očiju. Sanjarenja o uspehu, ljubavi, putovanjima... mogu da vas osnaže i učine optimističnijim i samouverenijim.
Dnevno sanjarenje održava vaš mozak svežim
„Pamćenje pripada grupi psihičkih funkcija – mišljenje, pamćenje, inteligencija su više moždane funkcije. Sanjarenje predstavlja jedan vid misaonog procesa u kom vaše moždane funkcije mogu da se razvijaju.“- navodi dr Katarina Đokić, specijalista psihijatrije. Dnevno sanjarenje održava vaš mozak svežim - stimulacija dela mozga koji je zadužen za maštu čini da mozak radi i nešto drugo pored uobičajenih, svakodnevnih misaonih procesa, a to povećava kognitivne funkcije, uzdižući ih na viši nivo. Sanjarenje je i važan deo mentalne higijene, svojevrsno pročišćavanje od svakodnevne ugroženosti. Na osnovu raznih istraživanja ustanovljeno je da je dovoljno usvojiti nekoliko osnovnih navika pa da se u velikoj meri eliminiše stres i smanje rizici od raznih bolesti.
Vežba, vežba i vežba
Zdravi životni izbori su vežbanje, očuvanje prijateljstava i sticanje novih i širenje polja interesovanja - pronalaženje aktivnosti i hobija koja nas stvarno interesuju i zaokupljaju.
Dr Katarina Đokić ističe da postoje vidovi relaksacionih terapija, odnosno razni vidovi meditacije koji se koriste u pihijatriji - autogeni trening, vidovi meditacije, bio feed back, polje koje se bavi antistres programima gde se uče i opuštanje muskulature, vežbe disanja...’Postoje razni vidovi meditacije koji se koriste, pa i takav gde se svest dovodi u jedno stanje otvorene svesti tako da se mentalne funkcije oslobode i asocijacije idu slobodno. To je jedan od vidova relaksacije.’
Borba na duge staze
Stres, svakodnevni neprijatelj organizma, podstiče lučenje kortinola, hormona koji smanjuje pamćenje i oštećuje ćelije mozga. O stresu se puno govori ali se zaboravlja da se sa stresom treba boriti na duge staze - štetni uticaji mogu se eliminisati samo usvajanjem navika koje su, u stvari samo sitne promene koje poboljšavaju kvalitet života i povećavaju ljubav prema sebi.
„Granica normalnosti, kad je stres u pitanju, jeste individualna i zavisi od osobe. Hronični stres veoma loše utiče na psihofizičko zdravlje. Pokazatelji stresa su koliko čoveku vremena odlazi na razmišljanje o problemu, koliko je permanentno zabrinut, nesanica može biti značajan pokazatelj. Ona se može tolerisati samo dve noći uzastopno i ako traje duže dovodi do ozbiljnih promena u funkcionisanju. Zatim glavobolja, tenziona glavobolja, napetost u mišićima mogu biti prisutni kod hroničnog stresa. U psihijatriji postoje relaksacione metode i pacijent može da nauči kako da upotrebljava te metode i kako da ih sam sprovodi’, naglašava dr Đokić.
Bar 15 minuta za sebe
U sadašnjoj ubrzanoj svakodnevnici svakako je potrebno da znate kako da se opustite (joga, slušanje muzike, čitanje); odvojite bar 15 minuta za sebe (gnjuranje u kadi, pevanje ili telefoniranje); spavajte dovoljno (optimum je od sedam do devet sati); hranite se zdravo (najzdravije je manje, a češće); pomažite drugima; nikako ne povećavajte stres alkohololom i narkoticima (učinak je poguban, a organizam se trajno oštećuje); planirajte vreme i vežbajte dobru organizaciju vremena; učite se kompromisu i toleranciji (svađe i sukobi iscrpljuju i `kradu` energiju i češće su destruktivni nego konstruktivni) i, naravno, maštajte i sanjarite.
Mentalne projekcije u nezaboravne predele ili trenutke opustiće vas i učiniti boljim, srećnijim i mentalno snažnijim.
Jelena Jovanović