Muzikom je počeo da se bavi s 14 godina, a ozbiljno je zagazio u vode jugoslovenskog roka kada je počeo da svira sa grupom "Riblja Čorba", a najveću popularnost stekao je kao frontmen "Instruktora", s kojima radi već 22 i po godine... Posle pet godina, nastupaju u Beogradu, u beogradskoj Areni...
TNT, Riblja Čorba, Instruktori... baviš se muzikom od četrnaeste godine, koji deo tvoje karijere je bio najplodniji?
Bajaga: Ja sa "Instruktorima" slavim ove godine u Areni, 22 i po godine kako postoji bend! Nije okruglo, čekali smo da se Arena otvori, ali bitno je da Instruktori kao bend postoje 22 i po godine, a ja sam pre toga svirao još šest godina u "Ribljoj čorbi". Bilo je raznih uspešnih i neuspešnih perioda kao i u svakoj karijeri. Ja sam od onih ljudi koji pamte samo uspešne. Ako pričamo o onom delu karijere koji mi je bio najlagodniji, to je bio onaj period u "Ribljoj Čorbi".
Najmanja odgovornost?
Bajaga: Najmanja odgovornost, Bora je davao intervjue, išao da se slika, radio sa menadžerima, ja sam samo svirao i uživao. Bio sam klinac i to mi je bio jedan baš lep period u životu. Tu sam već počeo da radim autorski, već na drugom albumu "Riblje Čorbe", jer ja sam došao negde kad je prvi album bio autorski završen tako da sam samo svirao nešto malo na tom albumu, ali nisam učestvovao u radu. Već na drugom sam imao tri pesme na Borine tekstove, za ''Dva dinara druže'', ''Evo ti za taksi'' i ''Nemoj, srećo, nemoj danas'' i sve tri pesme su bile neka vrsta hita u to vreme. Bilo je puno pesama za "Riblju Čorbu", čak sam imao čast da na Borinim albumima imam i neke tekstove, pošto je on i tad a i sada važi za jednog od najboljih tekstopisaca u našoj muzici.
''Veče ne miriše na rakove i školjke...''
Bajaga: Tako je, imao sam ''Kad hodaš'', ''Ja sam se ložio na tebe'', te pesme su se našle na albumu ''Muzičari koji piju'', i ta pesma je moja, i tekst i muzika. To su svakako bili plodni trenuci te neke rane karijere. Onda ''Pozitivna geografija'', kao prvi album, nekako mi je najdraži. Rađen je u kućnim uslovima. Tada smo imali vrlo malo termina u ''Petici'', jer su u to vreme svirali neki narodnjaci koji su se puno prodavali, pa smo mi morali da čekamo otprilike kad nekoj pevačici pukne glas, pa nam daju dva-tri dana da utrčimo! Veći deo albuma smo snimili u jednom iznajmljenom stanu u Kosovskoj ulici, u kojem sam ja živeo. Taj album mi je drag jer smo ga napravili uz štap i kanap, a ispao je dosta dobro. Veliki uspeh u to vreme napravio je i album ''Sa druge strane jastuka'', prodat je u 360 hiljada primeraka, tako da nam je to prvi veliki uspeh. ''Jahači magle'' je bio album koji je možda bio malo ispred svog vremena, snimali smo ga čitavo leto u studiju ''Pet''. Tada smo već imali o.k. uslove, nismo čekali narodnjake jer smo već prodali album pre toga dosta dobro. Mislim da je možda bio previše težak za tadašnju publiku, prodat je u 240-250 hiljada primeraka, ali već sledeći, ''Prodavnica tajni'' u oko 360 hiljada, i to je naš drugi najprodavaniji album. Tada je bila velika Jugoslavija i veliko tržište. Bilo je tu još puno albuma u međuvremenu. Jedan od boljih je, po mom mišljenju, ''Muzika na struju'', ali je imao nesreću da izađe '93. godine, u ratno vreme, i tek su posle tri-četiri godine ljudi ukapirali da je taj album izašao. Drag mi je i ovaj poslednji, zato što je najsvežiji, ''Šou počinje u ponoć'' ,koji smo radili sa producentom Vojom Aralicom. To je prvi put da sam imao producenta koji je mlađi od mene, obično su bili stariji, ali mislim da je to dobro, jer je Voja uneo malo sveže krvi. Ja sad uz tešku muku mogu da se setim koliko sam albuma snimio. Nikad nisam siguran da li je 11 ili 12... Ali, skoro sam nekim drugim poslom išao u Sokoj, trebao mi je onaj listing pesama, ja to nikada nisam tražio do tad, i nekih 240 i nešto numera sam napravio, što komplet sam ili sa nekim drugim ljudima. To za nekih blizu 30 godina i nije tako mnogo. Mislim da ispadne nekih 8-9 pesama godišnje. Znači da nisam preterano produktivan i trudim se da ne radim previše. Možda neko može da radi više, ali ja ne mogu da radim dobro a da radim više.
U kojoj koži se najbolje osećaš, kao kompozitor, tekstopisac, pevač, gitarista...?
Bajaga: Kao autor muzike i teksta, to mi je najbitnije. Sebe nikad nisam doživljavao kao pevača, počeo sam kao gitarista. Sticajem okolnosti sam u međuvremenu naučio da pevam, i imao sam sreću da sam bariton, a baritona u principu nema puno, većinom su muškarci tenori. Posle jedno 4-5 godina sam počeo da postajem zadovoljan svojim pevanjem. Možda ta neka specifična boja... Naučili su me stariji ljudi iz operskog hora, ja stvarno nikad nisam imao problema, nikad mi nije otkazao glas na koncertu, baritoni mogu i da puše mnogo, nije problem, dok tenori sa tim imaju veći problem. Manje su osetljivi ti niski tonovi. Kada mi se prvo dete rodilo, sin Marko, onda sam u nekim knjigama za roditelje pročitao da baritoni i basovi deluju smirujuće na decu i da se deca groze mnogo visokih frekvencija i da lakše možete dete da uspavate sa nekom pesmom koja je u dubokim lagama.
Posle toliko godina, gde crpiš inspiraciju za svoj rad?
Bajaga: Ja se stvarno trudim da ne radim previše, a drugo, mislim da je muzika specifično zanimanje, muzičari, kompozitori, tekstopisci ne idu nikada u penziju. To je nešto što vam uđe u metabolizam. Ja sam pisao pesme i pre nego što sam se profesionalno bavio muzikom. Nisu bile baš mnogo dobre, ali sam od četrnaeste godine počeo da pišem i verovatno ću pisati i kad ih ne budem toliko objavljivao. To je meni stvarno potreba. Ja volim da pišem, ne radim preterano, ali kad radim, onda uradim puno. Imam neku ličnu cenzuru, napišem pet-šest pesama, stavim ih u fioku, pustim da prođe jedno dvadesetak dana, onda kad uzmem da ih čujem ili pročitam, onda imam jedn sistem zlonamernog slušanja svojih pesama! Slušam ih kritički, sa najgorim mogućim stavom, i ako prođe to, onda su o.k.
Od tog početka u TNT-u, do Bajage sada, šta se promenilo?
Bajaga: Ja mislim da se meni lično nije puno promenilo, ali mislim da se vreme toliko puta promenilo da prosto ne mogu da verujem da su neke stvari od kad sam imao 15-16 godina iz ovog istog života. Čak i taj period sa ''Ribljom Čorbom" mi izgleda strašno daleko, zapravo i jeste jer ja sam 1984-te napustio ''Riblju Čorbu''! Ima više od dvadeset godina od tad! Mislim da se u mom ličnom unutrašnjem stavu nije mnogo promenilo. Malo imam više iskustva. Kad sam bio mlađi imao sam više energije i manje iskustva, sad je obrnuto, ali misli da to jedno drugo kompenzuje i verovatno bih sad sa ovim iskustvom, kao i mnogi drugi ljudi, drugačije neke druge svari radio u mladosti. Generalno, mislim da se moj odnos prema muzici i nije puno promenio.
Slučajno znam da si osamdeset i neke godine u Splitu, na konferenciji za novinare, nakon pitanja jednog dečaka koji je radio za školski list, sedeo sa njim i pričao o njegovom bendu. Da ti se sada isto desi, da bilo gde sa klincem od 11, 12... 15 godina pričaš na tu temu, šta bi ga pitao i šta bi mu rekao?
Bajaga: Mislim da bi više on pitao mene, a ja bih se interesovao kakav je bend, koja vrsta muzike, kakvi su im tekstovi...
A šta bi mu preporučio?
Bajaga: Preporučio bih mu da dobro razmisli da li je to baš pravo zanimanje kojim treba da se bavi! Ako je siguran da je pravo, onda da ide do kraja i da se maksimalno trudi da bude što bolji, jer muzika je u Srbiji takav posao, ja mogu stvarno da budem ponosam da za sve ovo vreme nisam se bavio nekim drugim zanimanjem i ništa drugo nisam radio osim muzike, ali sam zato u muzici radio sve otprilike što može da se radi. Radio sam za sebe, za druge, za decu, za reklame, za filmove, pozorište, džinglove... sve sam radio. Mislim da je to lepo, nikad nisam bio zaposlen ni u jednoj firmi, a imam još malo pa 30 godina radnog staža, jer sam jako rano krenuo, sa sedamnaest i po sam počeo da sviram u ''Ribljoj Čorbi'', i od tada računam profesionalnu karijeru.
Mnogi muzičari koji su dugo u poslu slažu se da je trenutno u Srbiji rok scena u lošem stanju, šta uraditi da se to promeni?
Bajaga: Mislim da je ovaj naš koncert na tragu toga. U Beogradu odavno neki domaći bend nije imao veliki koncert. Nadam se da će izvesni uspeh tog našeg koncerta biti sigurno dobra stvar i za ostale bendove, da se ohrabre i da krenu da to rade što bolje. S druge strane, moram da priznam da sam počeo malo da pratim i šta se dešava na alternativnoj sceni i moram da pohvalim dva momka - Ajs Nigrutina i Skaj Viklera (Sky Wikluh). Oni su stvarno nešto što mi vraća nadu, iako su oni malo više repu okrenuti. Što se tiče Đoleta, Viklera, on je meni kao naš odgovor na Frenka Zapu, i ovaj njegov album ''Zagađenje u Japanu'', i uopšte, dok su bili grupa ''Bad Copy'. Zatim Marčelo... Ja sam jedan od retkih ljudi koji ide na sve njihove koncerte! Bio sam u Domu omladine na Marčelu, bio sam na Nigrutinu, nadam se da će i Vikler da napravi nešto. On mi je nekako bliži, jer je više muzičar od ove dvojice, oni su više reperi, ali meni se dopada kod njih to što imaju dobre tekstove. Bez obzira na to što su možda ponekad vulgarni, ponekad suviše eksplicitni, ali meni ne smeta ni vulgarnost ako ima duha, a to ima jako puno duha. Eto to su ta imena za koja nam ukazuju da možda ipak ima nade za neku takvu muziku na ovim prostorima.
Bajaga: Biće sjajno, sigurno! (smeh) Biće super, mi se stvarno dugo spremamo za ovo. Sviraćemo repertoar koji sviramo već godinu i po dana po svim većim gradovima u okolini, od Temišvara, do Zagreba, Ljubljane, Splita, Osijeka, Skoplja, Sarajeva i svugde okolo, tako da smo hteli da završimo turneju kod kuće. Najveći izazov, i najteže je to uraditi kod kuće. Baš zbog toga se trudimo, obezbedili smo vrhunsko osvetljenje i rasvetu, to je ona iz Novog Sada, koja je uvek na EXIT-u, u Areni još niko nije radio s takvim ozvučenjem. Sama Arena je mnogo inspirativan prostor i jako je zahvalna, jako je dobra akustika. Pošto su troškovi u Areni nenormalno veliki, zahvaljujući sponzorima, imamo Jelen pivo kao generalnog sponzora, zahvaljujući njima i još nekim firmama, mi smo uspeli da idemo sa prilično popularnom cenom karata, od 1200 koliko su najskuplje karte, do 600 dinara koliko su najjeftinije, najveći broj karata je po 800 dinara. Ja mislim da je to verovatno najjeftiniji program u Areni, mislim da tamo ni ženski rukomet ne može da bude ispod 1500 dinara! Pored toga, pošto smo uspeli da preko trafika i sa tim jednim novim sistemom prodaje, prodamo 62-63 hiljade primeraka poslednjeg albuma, što je ja mislim najveći tiraž originalnih diskova ovde, ako ne računamo pirate, ostalo je još taman toliko da možemo svakom posetiocu Arene uz kartu da poklonimo i disk. S tim da smo za ovu priliku štampali nove omote koji će izgledati otprilike kao i ovi bilbordi i plakati po gradu, štampaju se samo za ovu priliku. Drago mi je da smo uspeli da napravimo takvu finansijsku konstrukciju, da smo uspeli da će moći da disk dobiju i oni koji su kupili kartu od 600 dinara, i onu od 1200. To je još jedan poklon našeg izdavača PGP RTS-a i nas beogradskoj publici.
Sviraćete stariji ili noviji repertoar?
Bajaga: Mešano. Biće neki izbor hitova, jer mi pet godina nismo svirali u Beogradu, pretpostavljam da će biti po neka pesma sa svakog albuma, i biće naravno akcenat na novom albumu.
Ekipa standardna?
Bajaga: Ekipa Bajaga i Instruktori, plus naši prijatelji, gudači Beogradske Filharmonije, Marko Đorđević i neki gudači iz Džez orkestra Radio Beograda, Bebi Dol, Davor Rodik, to jedan momak iz grupe ''Plava trava zaborava'', vokalna grupa ''Vrelo'' iz Rume, koja nam je gostovala na poslednjem albumu, i ja se nadam možda još neko od gostiju.
Postoji li još nešto interesantno vezano za koncert?
Bajaga: Mislim da smo rekli sve. Mi ne sviramo često Beograd i da se trudimo da se svaki naš koncert u Beogradu zapamti, a ovo je verovatno jedan od najvećih koncerata koje smo ikad pravili ovde, i potrudićemo se stvarno da im napravimo užitak od samog ulaska. Planirali smo da bude nekih bendova u holu koji će da sviraju dok ljudi ulaze, i raznih nekih drugih dešavanja, ne mogu baš sve da otkrijem, za neke stvari još i nisam siguran, ali sigurno ćemo napraviti nešto što će dugo pamtiti.
Poruka za kraj, kako zadržati osmeh na licu u ovom vremenu?
Bajaga: Uvek se bavim pozitivnom stranom. U serijalu ''Ratovi zvezda'' ima tamna i svetla strana sile, ja sam za svetlu stranu, prema tome - zadržite osmeh na licu jer to nije loše, i bolje ćete se osećati, verovatno ćete imati manje bora, a nije loše ni za zdravlje ni za nerve!