„Vegeta“, „Podravkin“ originalni i univerzalni dodatak jelima, decenijama je nezaobilazni začin u četrdesetak zemalja sveta. Osmišljena je u „Podravkinim“ istraživačkim laboratorijama krajem 1950-ih u timu pod vođstvom skromne ali izuzetno talentovane profesorke Zlate Bartl.
Od predavača do „Podravke“
Zlata Bartl rođena je 20. februara 1920. godine u Sarajevu, gde je završila pučku školu i gimnaziju, a 1938. godine u Zagrebu je upisala tadašnji Mudroslovni (filozofski) fakultet. Po završetku studija, 1942. godine, stekla je zvanje profesorke hemije, fizike, matematike, meteorologije i mineralogije.
Prihvatila je posao profesorke u školi u Sarajevu, iako su njeni interesi, kao što je sama govorila, bili drugačiji:
“Privlačila me je anorganska kemija, a život me je nekako uvek vodio sve dalje od nje”.
Uz materinji jezik, prof. Bartl govorila je još i engleski, nemački, španski, italijanski i francuski. Radila je u Banja Luci kao profesorka kemije u školi, a potom se zaposlila u Zavodu za industrijska istraživanja u Sarajevu.
Prst sudbine
Igrom slučaja, 1955. godine krenula je na službeno putovanje u Zagreb gde će se zadržati zbog vremenskih neprilika. Naime, veliki sneg koji je pao te godine blokirao je puteve i prof. Bartl ostala je u Zagrebu. Zbog bolesti je jedno vreme boravila sa sestrom, a vreme je koristila za proučavanje stručnih časopisa i publikacija i traženja oglasa za posao u novinama.
„Podravka“ je u to vreme tražila hemijskog tehničara za rad u laboratoriji i prof. Bartl javila se na oglas koprivničke fabrike. Za dva dana je obaveštena da je dobila posao u „Podravki“.
Dolazak u Koprivnicu nova je stranica u životu prof. Bartl. Prisećajući se tog iskustva, rekla je:
“Za vrlo kratko vreme shvatila u sam šta i kako bi trebalo raditi. Utopila sam se u sredinu koja me je izuzetno lepo primila. Zaljubila sam se u Podravku i njene ljude na prvi pogled”.
„Jela sam jednom dnevno, ali sam ostvarila san!“
U to vreme, 1956. godine, „Podravka“ je bila u velikim poteškoćama jer je tada prerađivala samo voće i povrće i nije bilo velikih izgleda da se njeni proizvodi - pekmez i sušeno povrće - plasiraju na tržište.
Tih dana, prisećala se prof. Bartl, “...imali smo malo, jela sam jedanput na dan, ali radili smo i stvarali punom parom da svoju fabriku izvučemo iz teškoća”.
„Podravki“ je bilo potrebno nešto više od sušenog povrća i pekmeza, nešto novo što će joj pomoći da prebrodi krizu. Dehidratizovane supe bile su naznačene u programu razvoja, ali projekat nije bio započet. Uprkos skromnim tehnološkim mogućnostima, ipak se započelo s proizvodnjom dehidratizovanih supa.
Već 1957. godine „Podravka“ se pojavila na jesenjem Zagrebačkom velesajmu s četiri vrste takvih supa koje su, zbog brze pripreme i toplog domaćeg ukusa, ubrzo osvojile potrošače.
Brend koji je nadživeo svog tvorca
Prve kesice „Podravkinih“ supa bile su, zbog nedostatka mašina, zatvarane peglama. A onda se“dogodila” – „Vegeta“!
„Vegeta“, kako bi sama prof. Bartl naglasila, nije samo njen izum i zasluga:
“Možda ta ekipa bez mene u to doba ne bi napravila to što smo napravili, ali to ne bih mogla ni ja bez njih”.
Ovaj začin nadživeo je svog tvorca – prof. Zlata Bartl, koju su deca u Hrvatskoj zvala „teta-Vegeta“, preminula je na današnji dan pre šest godina. Njen izum i dalje je u vrhu prodaje fabrike za koju je radila, i nezaobilazni začin u kuhinji svake domaćice...
Podravka.hr/ND
Foto: podravka.hr