Državna kancelarija za upravljanje državnom imovinom (DUUDI) pokrenula je „projekat 100“, preko kojeg na prodaju ili u zakup nudi 100 nekretnina i zemljišta u vlasništvu države.
Istoričar Srđan Cvetković kaže za „Blic“ da je ideja o prodaji Golog otoka dobra ukoliko se novom vlasniku postave uslovi da buduća namena mora biti u znak sećanja na period rada logora.
- Ukoliko država nema volje ili novca da napravi memorijalni centar, onda je sasvim legitimno da se to prepusti privatnicima koji će angažovati stručnjake da od Golog otoka naprave turističko mesto gde će posetioci kroz kulturno-umetničke programe, istorijska predavanja i razne događaje moći da osete taj period i nauče nešto, ali i kao podsetnik da se nešto slično ne ponovi. Najbolje bi bilo da ga kupe Srbi ili Crnogorci jer je najviše njih bilo zatočeno na Golom otoku, ali nije bitno ko će biti vlasnik, već da ima afiniteta da mesto predstavi kao svojevrstan pečat jednog dela jugoslovenske istorije. Bilo koja druga namena bila bi skaredna i neprihvatljiva - kaže Cvetković.
Goli otok postojao je od 1949. do 1988. godine. Predlagači „izolacije informbirovaca“ su Stevo Krajačić, šef UDBE, i Edvard Kardelj, član CK KPJ. Do 1956. zatvor je bio namenjen političkim protivnicima, uglavnom vojnim licima i oficirima za koje se strahovalo da lako mogu voditi oružani otpor, ali i civile. Kasnije je u nadležnosti Hrvatske služio kao zatvor za teže kriminalce. On naglašava da je ovakva zamisao ne samo istorijski i politički neophodna već da je u pitanju vrlo isplativa investicija.
Zatvorski kompleks se sastoji od upravne zgrade od kamenih blokova koje su klesali zatvorenici. Tu su ostaci zgrade za prijeme i otpuste, zgrada u kojoj su se nalazile karantin i bolnica, raportna zgrada i kompleks „žica“, kako su zatvorenici nazivali građevine opasane žicom u kojima su bile barake za spavanje.
Direktor DUUDI-ja Mladen Pejnović rekao je da će državne nekretnine moći da se rade samo u skladu s prostornim planovima.
- Na Golom otoku već postoje delovi koji su predviđeni za turizam - rekao je Pejnović.
Među sto ponuđenih nekretnina su i vile u Lovranu, Opatiji, Dubrovniku i na Plitvicama, ali i bivša politička škola u Kumrovcu, rodnom mestu Josipa Broza Tita. Dušan Janjić, predsednik Izvršnog odbora Foruma za etničke odnose, koji je bio tutor u školi u Kumrovcu, kaže za „Blic“ da bi škola trebalo da sačuva deo svoje istorije. - Tamo ima mesta za hotel, akademski ili kongresni centar, ali zašto se odreći dela svoje istorije. Hrvati to rade zato što su političari iz HDZ-a završili tu školu, a proslavili su se na antikomunizmu - kaže Janjić. Škola je osnovana 1975. i u to vreme, priča Janjić, bila je elitna obrazovna ustanova s visokim rejtingom. - Normalno je da danas nema smisla imati takvu školu jer nema ni takve ideologije, ali može da se transformiše da očuva period istorije koji se vezuje za Tita - dodaje Janjić.
Izvor: Blic