Verovali ili ne, među nama postoje ljudi koji se aktivno nalaze u potrazi za hirurgom koji bi im odsekao potpuno zdrave udove. Oni pate od poremećaja identiteta telesnog integriteta, koji se stručno naziva apotemnofilija, i spada u najbizarnije poremećaje koje psihijatrija pamti!
Zapravo, ovi muškarci i žene čvrsto veruju da će nakon amputacije obe ruke i obe noge konačno postati “celi”.
- Rođen sam u ovom stranom telu i želim da ga se otarasim – rekao je jedan čovek škotskom doktoru koji je pristao da mu odstrani desnu nogu.
Međutim, da li bi lekarska etika uopšte trebalo da dozvoli hirurzima da vrše ovakve operacije, koje ne da nisu nužne, već mogu komplikacijama da ugroze život potpuno zdravog pacijenta?
- U pitanju je nešto što je čista suprotnost onome što medicina po svojoj suštini i svrsi jeste – smatra Stejsi Raning, stručnjak za ovu oblast.
Raningova je, kao pomoćnica okružnog tužioca, svojevremeno dobila slučaj protiv jednog hirurga, jer je loše uradio operaciju amputacije noge osamdesetogodišnjaku obolelom od apotemnofilije, pa je pacijent na kraju preminuo od gangrene.
- Potpuno je suludo uopšte uzimati u obzir mogućnost da s pacijentom vodimo razgovor o tome da li, kada i kako da mu odsečemo ruku ili nogu! – čvrst je u svojim stavovima bioetičar Artur Kaplan.
Premda se s vremena na vreme u medijima pojavi priča o osobi koja je platila nekome da postane invalid, apotemnofilija uopšte nije psihološki poremećaj savremenog doba. U medicinskim udžbenicima moguće je pronaći ovakve neobične slučajeve čak vekovima unazad.
Ne zna se tačan broj ljudi s opsesijom “viškom ruku i nogu”, ali jedan internet sajt na kojem se okupljanju apotemnofili nazvan je po čuvenoj antičkoj statui miloske Venere, koja je pod uticajem zuba vremena i nestručnog prenošenja ostala bez udova.
Psihofiziolog Ričard Bruno iz Nju Džerzija jedan je od retkih stručnjaka za ovu oblast i on je identifikao tri različite vrste ljudi koji pate od apotemnofilije.
- Prvi su “glumci”, oni koriste invalidska kolica, štake i ostala pomagala, pokušavajući da druge ljude uvere u to da su nepokretni. “Poklonici” su oni koje seksualno privače ljudi koji su paralizovani ili imaju amputiran ud. Treća grupa su “uporni”, odnosno oni koji žive za to da da pronađu osobu koja će im izvršiti amputaciju – objašnjava doktor Bruno.
S ovim poremećajem više ima muškaraca koji žude da im se odseku jedna ili obe noge. Međutim, ima i žena, iako u mnogo manjem broju.
- Zdrava seksualnost za mene podrazumeva to da se osećam udobno u sopstvenom telu. Negde duboko u sebi, ja osećam da su mi noge višak, da mi ne pripadaju. Njima nije mesto tu! Ponekad se zaista osećam očajno zbog toga – ispričala je žena iz Kalifornije koja se u javnosti predstavlja kao Korina.
Zašto dolazi do apotemnofilije, nije jasno. Psiholog Džon Mani iz Baltimora je 1977. definisao ovu parafiliju kao seksualni fetišizam usmeren na amputirane udove. No, danas se veruje da postoji direktna veza između apotemnofilije i opsesivno-kompulsivnog poremećaja, ali i prikrivene homoseksualnosti.
Ipak, mnogi ljudi koji bi želeli da ostanu bez delova tela tvrde da kod njih to nema nikakve veze sa seksom. Oni smatraju da imaju poremećenu sliku o svom telu i jedino bi amputacijom ponovo imali osećaj da su svoj na svome.
Doktor Bruno je pomalo surovo okarakterisao ove ljude kao one koji zapravo samo žele da skrenu pažnju na sebe i traže ljubav od drugih.
- Sve što oni stvarno žele jeste da budu prihvaćeni. Oni se osećaju nevoljeno, a žele da ih neko voli. Mnogo mi je teško zbog tih ljudi, jer kod ovog poremećaja ima mnogo više pitanja odgovora, a njima definitivno treba pomoć – rekao je on.
Međutim, ljudi opsednuti idejom amputacije žestoko odbacuju ovu teoriju. Jedan od njih je Greg Furt, dečiji psiholog koji i sam mašta o tome da ostane bez ruku i nogu.
- Mi ne želimo da postanemo invalidi, već ono što stvarno jesmo. Za nas su ruke i noge strana tela koja nam samo smetaju – tvrdi ovaj apotemnofiličar, koji do sada nije imao sreće da pronađe hiruga koji će mu ispuniti želju i makar mu odseći desnu ruku.
izvor: telegraf