Austrougarska monarhija bila je uverena da će lako pregaziti srpsku vojsku, koja je iza sebe imala dva teška balkanska rata. Ali su njene snage poražene, a general Stepa Stepanović je za izuzetne zasluge u komandovanju unapređen u čin vojvode.
"To je bilo potpuno neverovatno - da mali David pobedi velikog Golijata", kaže istoričar Predrag Marković i dodaje da su Srbi tada postali miljenici savezničke javnosti.
Njegov kolega Bojan Dimitrijević ističe da smo pobedom stekli respekt kod saveznika, ali da je ona plaćena prevelikim gubicima.
"Manjkalo je municije i naoružanja, ali srpske snage su uspele da izdrže borbu i pobede. To je dovelo do jačanja morala. Austrougarska vojska počinila je masovne zločine, o kojima je Arčibald Rajs poveo istragu."
Austrougarska vojska je u svom sastavu imala Drugu armiju pod komandom Bem-Ermolija na teritoriji Srema i Banata, Petu armiju pod komandom generala Franka na prostoru Bijeljine, Zvornika, Brčkog, Priboja i Šestom armijom u rejonu Vlasenice, Rogatice, Kalinovika i Sarajeva, pod komandom generala Oskara fon Poćoreka.
Srpska komanda mogla je da računa na generala Petra Bojovića koji je komandovao Prvom armijom, koja je bila stacionirana na teritoriji Grocke, Smederevske Palanke, Rače i Topole; na generala Stepu Stepanovića koji je predvodio Drugu armiju u rejonu Obrenovca, Lazarevca i Aranđelovca; na generala Pavla Jurišića Šturma koji bio je na čelu Treće armije, koja je kontrolisala granicu od Kolubare do Ljubovije i na generala Miloša Božanovića koji je komandovao Užičkom vojskom, koja je pazila na rejon Bajine Bašte i dolinu Zapadne Morave.
Austrougarske trupe su 12. avgusta, predvođene Oskarom Poćorekom, prešle preko Drine i zauzele Loznicu. Narednog dana je okupirano je Valjevo, a sve jedinice Austrougarske već su na teritoriji Srbije.
Oko 23 sata 15. avgusta srpska kombinovana divizija pod komandom Stepe Stepanovića naišla je na izvidnicu austrougarske vojske na padinama Cera i tako je započela nadaleko čuvena bitka. Tog dana vojvoda Radomir Putnik, načelnik štaba Vrhovne komande, naređuje kontranapad, a sledećeg dana Srbi su zauzeli venac Divaču i oterali Austrougare iz Borinog Sela.
Austrougari su 18. avgusta pokušali još jedan napad s namerom da potisnu Šumadijsku diviziju I poziva sa šabačkog mostobrana i omoguće Petoj armiji da krene u napad. Međutim, nisu uspeli, a između 21 i 22. avgusta srpske jedinice napadima pokušavaju da oslobode Šabac.
Teška artiljerija stiže 23. avgusta i pomaže u opsadi grada, a 24. avgusta Srbi ulaze u grad i shvataju da su ga neprijatelji napustili prethodne noći. Nijedan austrougarski vojnik više nije bio na teritoriji Srbije.
Izvor: Kurir