Ako je publika sa premijere filma “Život i smrt porno bande“ izašla skandalizovana – to je dobro, znači lek deluje! Vreme je za razmišljanje...
Ko licemerje nije ostavio ispred Sava centra, na premijeri filma Mladena Đorđevića “Život i smrt porno bande“ sigurno je osetio nelagodu otrežnjenja ili barem pokušaja istog. Oni koji su svesni brutalnog aspekta života u današnjem društvu, samo su potvrdili da potiskivanje nije rešenje. Nekada je ogoljenost jedini izlaz.
Scenarista i reditelj Đorđević, prepoznat sjajnim dokumentarnim filmom “Made in Serbia“, video je devedesetih ono što i svi mi – dno ljudskih duša. Pornografija isprepletana sa nasiljem i prljavštinom (ili je zapravo obratno?!) u tim trenucima su prevazilazili svoje doživljene forme, tako da danas, kroz film preciznog naziva “Život i smrt porno bande“, verovatno deluju kao šok, koji i jeste jedini pravi lek u stanju (lažnog!) koraka napred.
Ako se danas postavlja pitanje da li Parada ponosa treba da se održi na ulicama grada koji sebe decenijama svrstava u metropole, onda je ovom društvu potreban upravo ovakav šamar otrežnjenja. Pogledajte ljude koji ne pripadaju nigde i magla sa dilema prihvatanja različitosti će biti oduvana. Kao i sve lažno (moral, pravda, mir, dobrota, lepota), što stvara sliku društva koje je nakon 2000. godine postalo "normalno". Gorko-smešno, kao što je na momente i ovaj film.
Đorđevićeva “banda“ neafirmisanih glumaca, u ovakvoj postavci srpske kinematografije, mogla je samo i da računa na incident koji će im pružiti šansu. Većina ih je sa privatnih akademija, nakon kojih su osetili neravnopravnost u dobijanju angažmana u odnosu na kolege sa FDU. Osim toga, ovaj film značajno mesto daje još jednoj okrutnoj činjenici, koju je na izvestan način i sam Đorđević osetio, a to je zatvorenost srpskog filmskog establišmenta za nove ljude, ideje, snage... Ali, čini se, da se to u zadnje vreme sve više menja sa pojavljivanjem ostvarenja kakvi su “Čarlston za Ognjenku“, “Beogradski fantom“, “Zona mrtvih“ i, konačno, “Život i smrt porno bande“.
Low budget produkcijski uslovi ovog filma jesu i jedino logično okruženje za demistifikaciju bluda i blata jednog društva u kome tragični junaci traže izlaz, iako znaju da ga nema. Međutim, ovako zaokruženo ostvarenje, jasnog cilja i napadne istinitosti, veći efekat bi postiglo kraćim trajanjem od 110 minuta. Jak argument najbolje je serviran kao knock-down. Đorđević i njegov tim, sa akcentom na direktora fotografije Nemanju Jovanova koji očigledno dobro poznaje arthouse filmove, dokazano za to imaju osećaj, ali su, eto, odlučili da njihova “bitka sa demonima u ljudima i društvu” bude maraton. Bez veće potrebe, ipak.
Film “Život i smrt porno bande” je bio neophodan ovom društvu i kinematografiji. Svaka reakcija na njega je dobra. Jer, provokacija jeste opravdan cilj u zemlji koja naginje letargiji.
Više informacija o “Životu i smrti porno bande” pročitajte ovde, kao i još jedan utisak o ovom filmu.
Tekst: Katarina Milovanović
Foto: Mirjana Ristić