Postoji vrlo čvrsta veza između jezika i emocija, tvrde psiholog prof. Ralf Rumerom i fonetičarka prof. Martina Gris. S timom stručnjaka sproveli su eksperiment koji je pokazao da artikulacija pojedinih samoglasnika posebno moćno utiče na naša osećanja. Vredi i obrnuto.
Na primer, artikulacija samoglasnika “i” povezana je sa pozitivnim osećajima pa je taj samoglasnik čest sastojak mnogih reči koje upotrebljavamo dok opisujemo neki pozitivan događaj, situaciju ili raspoloženje.
Ali za razliku od samoglasnika “i”, samoglasnik “o” je mnogo češće prisutan u negativno nabijenim rečima, kao što je na primer reč samoća. Ali vredi i obrnuto - kad smo dobro raspoloženi, tvrde istraživači, izgovaramo mnogo više reči koje sadrže samoglasnik “i”, dok kod lošeg raspoloženja češće baratamo rečima koje sadrže samoglasnik “o”.
Vedro raspoloženje, tvrdi, širi mišiće oko usta pa je tada izraz lica sličan kao kad izgovaramo samoglasnik “i”. Ali važi i suprotno – kad izgovaramo samoglasnik “i”, pa i samoglasnik “e”, osećamo da smo bolje raspoloženi. S druge strane, izgovaranje samoglasnika “o” skuplja usne i utiče na naše neveselo raspoloženje, pa ne čudi što, kad smo neraspoloženi, često govorimo “oooo”ili zapomažemo “jaooo”.
Prevedemo li osećaje u reči, to na mozak ima terapeutsko dejstvo. Verbalizacija osećaja znatno smanjuje intenzitet tuge, ljutnje i bola, tvrde psiholozi. Potvrđuje to i činjenica da se posle razgovora s terapeutom ili prijateljem osećamo bolje, a isto važi i za pisanje. Zato, kad je vaš prijatelj tužan ili ljut, privolite ga da razgovara ili da svoje osećaje prenese na papir. To će mu omogućiti bolji uvid u problem koji ga mori.
Izvor: 24sata