Dok se nekada plač doživljavao kao znak emotivne slabosti, stav prema suzama uveliko se promenio, ističu psiholozi. Naravno, nije normalno svakodnevno plakati, ali na suze se gleda kao zdrav način izražavanja i otpuštanja osećanja.
Kod plakanja se oslobađa veća količina hormona stresa, koja se tom psihološkom i fiziološkom reakcijom smanjuje. Studije pokazuju da desetak minuta plakanja na ljudsko telo može da ima jednak efekat kao blaži sedativ. To objašnjava činjenicu da ljude plač prati od rođenja do smrti, on je i kod beba način privlačenja pažnje, ali i univerzalan simbol na poziv upomoć.
Ko to nikad ne plače
Postoje ljudi koji tvrde da nikad ne plaču, a to može da bude istina, kažu psiholozi. Ipak, to ne znači da su oni emocionalno snažniji ili stabilniji, već pre da potiskuju emocije zbog čega su skloniji agresivnijim ispadima ponašanja, udaljavanjem od drugih u emotivno teškim situacijama, kao i u većem osećaju usamljenosti.
Ženske suze
Psiholozi navode tri najčešća razloga za ženske suze. U prvi tip spada tuga, bilo da je reč o ljubavnim situacijama, gubitku voljenih ljudi ili kao pokazatelj straha od napuštanja. U drugi tip suza spadaju one čiji je povod razočaranje koje se veže i uz osjećaj ljutnje. Treći tip su suze podstaknute radošću, ganućem zbog emotivne scene, one povezane s jakim smehom kao i suze kao proizvod empatije.
I muškarci plaču
Iako postoje muškarci koji će češće zaplakati, većina njih će ipak tvrditi da to ne čine jer društveno nametnute norme podrazumevaju kako je plakanje "ženska aktivnost". Dokazano je kako su svi ljudi, pa tako i muškarci, sve skloniji otpuštanju negativnih osećaja suzama kako stare. Ipak, muškarci će retko zaplakati dok gledaju tužan film, a obično će plakati usled jake patnje, ili ako im je pak povređen ponos. Njih razlikuje i sam način plakanja jer zbog sastava oka i građe suznih žlezda ne mogu obilno da plaču.
izvor: 24sata