Privredno društvo „Elektrodistribucija Beograd” je ovog leta započelo realizaciju značajnog projekta kojim će još jednom potvrditi da se ovde uvek radilo po najvišim evropskim standardima. Reč je o zameni trafostanica tipa „kula” savremenim, poluukopanim, koja se realizuje u nadležnosti tri EDB direkcije i to Gradske, Prigradske i Direkcije upravljanja.
– Reč je o tehnologiji koju u EDB-u koristimo već sedam do osam godina, ali sada hoćemo sve zastarele trafostanice 10/0,4 kV tipa „kula” da zamenimo savremenim, poluukopanim. Posle njih, na red će doći i zamena dotrajalih limenih trafostanica. To je obiman poduhvat kompletne modernizacije, pa možemo reći da je pred nama rudarski posao za koji će nam biti potrebno narednih sedam do osam godina. Naime, na konzumu EDB-a ima stotinak dotrajalih TS tipa „kula” i još oko 400 dotrajalih limenih – najavljuje Radisav Urošević, rukovodilac Pogona „Sever”, Direkcije gradske.
On dodaje da će se zamenom dotrajale opreme, i ugrađivanjem nove opreme vodećih svetskih proizvođača, distributivna mreža unaprediti na energetskom planu, kao i na planu daljinskog upravljanja.
– Trafostanice tipa „kula” su građene pedesetih i šezdesetih godina i to pretežno u rubnim gradskim područjima i prigradskim naseljima. Pošto su u pogonu neprekidno pola veka, pa i duže, jasno je da je oprema u njima izraubovana i tehnološki prevaziđena. One su i građevinski dosta oronule, bez obzira što ih redovnim godišnjim remontima obnavljamo i održavamo najbolje što možemo. Pored toga, ove trafostanice imaju i limitiranu snagu i ne smemo da ih opteretimo sa više od 630 kVA. Pritom nastojimo da ih ne opterećujemo do kraja da bismo izbegli ispade i havarije. Zbog toga „kule” svojim kapacitetima više ne mogu da odgovore potrebama konzuma koji se stalno povećava. Kabaste su i zauzimaju velike površine, a njihova unutrašnjost je vrlo skučena. To otežava njihovo održavanje, kako u građevinskom delu, tako i po pitanju elektro-opreme – ukazuje Urošević na razloge zbog kojih je bilo neophodno započeti njihovu masovnu zamenu.
Govoreći o prednostima postavljanja savremenih poluukopanih trafostanica, on ističe da je reč o energetskim objektima male zapremine koji raspolažu znatno većom snagom. Jednostavne su i daleko bezbednije za održavanje. Pored toga, mogu lako da se izmeštaju na drugu lokaciju, kada se za tim ukaže potreba. Osim malih gabarita, njihova prednost je i u tome što pružaju mogućnost da se manipulacije izvode pod naponom.
– Poluukopane trafostanice su na 10 kV opremljene SF6 rastavljačima snage, koji se mogu isključivati pod naponom, tako da se granice mogu menjati u radu. Za razliku od toga, u trafostanicama tipa „kula” prilikom manipulacije ćelija mora da se gasi, pa su i zbog toga zahtevnije za održavanje. U „kuli” je usled više ograničavajućih faktora komplikovano zameniti transformator i naponski blok, što je kod savremenih, poluukopanih, neuporedio lakše. A nije zanemarljivo ni to što kod njih nema potrebe ni za građevinskim održavanjem – kaže naš sagovornik.
On, takođe, ističe da vlasnici parcela na kojima su svojevremeno postavljane „kule” sada vrlo rado prihvataju njihovu zamenu. Jer, umesto velikih i rogobatnih zidanih objekata, sada se postavljaju mali, lako prenosivi energetski objekti, u nekom skrovitom delu njihovog placa.
– Ovaj veliki posao smo započeli početkom jula. Obezbedili smo neophodne dozvole za rad za zamenu sedam „kula”, a nameravamo rebalansom plana da dobijemo dozvolu za još desetak. Trafostanice su opremljene transformatorima, a ugovor je takav da ih možemo nabavljati sukcesivno, prema našim potrebama. Za sada menjamo „kule”, jer su one najugroženiji elementi mreže, a sledeći korak će biti zamena limenih, niskonaponskih trafostanica, postavljenih na javnim površinama, koje je načeo zub vremena. Posle toga, za zamenu su predviđene i dotrajale zidane trafostanice, poput onih u Karađorđevom i Pionirskom parku – navodi Urošević.
– Projekat je značajan i sa aspekta konkretnih priprema za nastupajuću zimu – kaže Urošević – jer će te kritične, nepouzdane energetske objekte zameniti savremeni, kvalitetni.
Sagledavajući prednosti ovog poduhvata na dugoročnom nivou, nove trafostanice će savremenom tehnologijom olakšati održavanje, a većim raspoloživim kapacitetima bićemo u mogućnosti da obezbedimo priključenje novih potrošača. Vredi ukazati i da su one bezbednije za rad prilikom održavanja i izvođenja manipulacija, jer je sve oklopljeno i zaštićeno, pa se tako značajno smanjuje i mogućnost da ljudi stradaju. Planirano je, takođe, da u sledećoj fazi, one budu povezane u sistem daljinskog upravljanja prema projektu koji pripremaju Direkcija upravljanja i Direkcija za informatiku i telekomunikacije.
S obzirom da je u sledećoj fazi predviđeno da se poluukopane trafostanice povežu u sistem daljinskog upravaljanja, pitali smo Aleksandra Milojkovića, direktora Direkcije upravljanja, da nam kaže nešto više o njima sa aspekta rada dispečerskih ekipa i budućeg upravljanja.
– Trafostanice tipa „kula” koncepcijski imaju problematično tehničko rešenje. One su spolja kabaste, a unutrašnji prostor je skučen, tako da je oprema nepristupačna za rad. Za dispečere su nezgodne jer se srednjenaponski blok nalazi na spratu. To ne samo da otežava manipulaciju, već je i rizično, jer u slučaju havarije na toj opremi, nema prostora da se čovek skloni od požara i ostalih mogućih opasnosti – ističe Milojković.
– Pored nezgodne konstrukcije, problematična je i dotrajala oprema koja je nepouzdana i predstavlja stalnu potencijalnu opasnost.
Prema rečima Milojkovića, krajnji efekti obezbediće veliku prednost u radu, jer će daljinski stizati kompletni podaci o energiji. To će se višestruko pozitivno odraziti i na rezultate u poslovanju, počevši od smanjenja gubitaka do smanjenog vremena trajanja kvara.
U poluukopanim trafostanicama je sve vrlo pristupačno za rad. Osim toga, oprema u njima je nabavljena u skladu sa važećim standardima „Elektrodistribucije Beograd”, tako da se može meriti njihova potrošnja, što će, u krajnjoj instanci, bitno uticati i na suzbijanje gubitaka u mreži. Sa aspekta upravljanja, izuzetno je značajno što u ovu opremu mogu da se ugrađuju i jedinice za daljinsko upravljanje.
– O ovome se vodilo računa jer smo planirali da ih u sledećoj fazi povežemo u srednjenaponski sistem za daljinsko upravljanje. Plan njihovog povezivanja pripremaju nadležni u Direkciji upravljanja i Direkciji za informatiku i telekomunikacije – ističe Milojković.
– Međutim, osim opreme za daljinsko upravljanje, neophodno je obezbediti i prenosni put, tako da će se na kraju nabaviti i oprema za prenosni put, tipa radio-prenosa.
T. Zoranović