DJ Milinka je internacionalno poznata, a što bi rekli – naše gore list. Otac joj je Srbin, majka Indonežanka, a ona se u Beogradu oseća makar podjednako prijatno kao i u rodnoj Džakarti. Trenutno se nalazi u našoj prestonici, i, kako sama kaže, presrećna je što je opet ovde, čak, planira da ostane naredne dve godine.
Ok, a zašto Beograd? Zašto Srbija kada bi mogla da se stacioniraš u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji koja je, možda, perspektivnija, koja ima bolji noćni život, koja je bogatija?
Ah, pa ovo nije prvi put da me to neko pitao. Većina misli da sam potpuno luda što izlazim iz svoje comfort zone... Čak i moja porodica i svi prijatelji koje imam ovde me pitaju 'Jesi li potpuno poludela? Šta ćeš ovde? ZAŠTO ovde?' Ali, rekla bih da je jedan od razloga što osećam neku vrstu povezanosti sa ovom zemljom, ipak, moj tata je odavde. Problem je što ne znam jezik, pretežak je, ne mogu da izgovorim ona vaša čudna slova š, ć, č...
Držimo ti palčeve da naučiš, mada, zaista jeste pretežak jezik! Da nisam Srpkinja, mislim da ga nikada ne bih naučila...
Uf, nadam se da ću uspeti. Meni nekako to učenje jezika ide super. Kada sam se preselila u Holandiju, holandski sam naučila za dva meseca i uspešno sam mogla da pohađam nastavu, živim tamo i sve ostalo. Doduše, sada sam starija pa će mi možda trebati malo više vremena. Mada, prošle nedelje sam išla u bioskop i razumela sam svaku drugu, treću reč... Naučila sam i da brojim od 1 do 1000, znam dane i mesece... mislim da znam nekoliko stotina reči sada.
Rešili smo da ispitamo njeno poznavanje jezika, pa smo je pitali koji je mesec i dan.
Danas jeeee... sept... septembar? Hm, da razmislim... nije ponedelijak, nego SL/REDA! Težak dan mi je ćetlevrtak... ćetvltak... ćetvrtak! Ostale usputne stvari znam – molim te, izvini, hvala...
Iako ona brzo uči jezike, moramo da je pohvalimo za trud, srpski jezik je poznat kao jedan od najtežih za učenje.
A kaži mi, šta planiraš da radiš ovde dve godine? Postoji li neki jasan plan, ideja, zamisao, organizacija priče ili si samo došla pa ćeš tek istražiti muzičku scenu? Da li je u pitanju, možda, neki novi projekat?
Da, zapravo, postoji i plan i projekat. Srbija će biti moja baza dok sam u Evropi. Kancelarije su mi u Indoneziji, imam svoju marku, tim ljudi koji na svemu tome radi. Ja sam i promoter i producent, i sarađujem sa velikim DJ-evima. Povezana sam i sa zapadnom Evropom, a i Holandijom. Ovde sam upoznala mnogo ljudi i planiram da napravim ovde sopstveni brend. Spremam i drugi album i nadam se da će krajem meseca biti spreman. U pregovorima sam sa određenim klubovima... Za sada je plan da nastupam u Beogradu, pa Nici (Veneciji? (moram da proverim ovo, ne čuje se dobro)), pa u Novom Sadu, a onda, gde me put odvede – nadam se da će biti dosta nastupa.
Pročitala sam negde da si gotovo sve svoje prijatelje koje imaš ovde, a i porodicu, upoznala preko interneta. Da li je to tačno?
Pa ne baš sve, ali da – većinu. Čak i porodicu. Kada sam prvi put došla ovde, to je bilo pre dve godine, i to je bio prvi put da sam imala pravi fizički kontakt sa njima. Do tada smo se čuli samo preko neta. I bilo je potpuno ludo. Jer, odjednom je bilo toliko ljudi i toliko emocija na jednom mestu. Neko bi mi prišao i rekao 'Hej, ja sam ti sestra... ja sam ti brat... ja sam ti strina' i ja nisam znala u koga pre da gledam.
A interesantno je što je Radišić, izgleda, jako popularno prezime u Srbiji. Jer su, odjednom, počeli da me dodaju neki ljudi koji se prezivaju isto kao ja i nekad moram da proverim sa svojim polu-bratom da li nam je ta osoba rod ili ne. – priča Milinka za portal Nadlanu.
Imaš li ovde mnogo rodbine?
Da, da, da, da! Potpuno je ludo!
E, pa, navikni se – to su srpska posla. Zapravo, Grci, Srbi, Hrvati i većina zemalja bivše Jugoslavije imaju taj sindrom ogromnih porodica gde se većina uopšte međusobno ni ne poznaje.
Da, znam na šta misliš! Ja kada sa bratom ne bih proveravala ko mi šta dođe, bila bih potpuno zbunjena... mada, i ovako sam zbunjena (smeh). Da li mi je ovo nećaka? Tetka? Sestra? Međutim, koliko god da nas je, divno je što nas je baš toliko. Odjednom, moj život je pun ljudi koji me usrećuju i divno je.
Nova porodica je jako usrećuje, čak, kaže, nekima je idol, i to joj mnogo znači.
A kako ti se ćerka prilagodila na promene? Srbija? Srpska škola... nova porodica?
Zapravo, njoj je sjajno. Danas joj je treći dan škole, Uzele smo stan koji je na 15 minuta hoda od škole. Nisam htela da je upisujem u internacionalnu školu, već baš u srpsku, prosto da bi mogla da nauči jezik, upozna mentalitet... Prvi jezik će joj biti srpski, drugi nemački i engleski. Prvi dan sam je odvela u školu, ali sam joj rekla da ne mogu stići da je pokupim jer imam sastanke. Naravno, rekla je 'Ma ne brini mama, mogu sve sama'. Kada je sutradan trebalo da je vodim u školu, rekla je da nema potrebe – priča nam Milinka us veliki osmeh. - Čak su mi u školi rekli 'Vau, ćerka vam je tako nezavisna, pametna, ne pravi probleme...' ja sam samo odgovorila 'Da, da, nego šta je.. ipak je moja ćerka, zar ne?'
Znam da je ovo što ću pitati malo previše okrenuto budućnosti, ali, jesi li razmišljala šta se dešava kad isteknu ove dve godine? U smislu karijere, života...
Jao, moj život se odvija toliko brzo da nekada ne mogu ni sledeću nedelju da isplaniram zato što će sigurno nešto iskrsnuti. Moj neki okvirni plan je da se preselimo u Nemačku, i isto na dve godine. Posle toga se možda vratimo ovde ili odemo u Indoneziju, ne znam, to ćemo tek videti...
Gde ćemo imati priliku da te vidimo da nastupaš u, recimo, naredna dva, tri meseca?
U Shake&Shake sam 12.9, na Fristajleru sam 26. septembra, a za posle ću se dogovoriti sa ljudima iz organizacije jer još uvek ne znam ni sama.
U suštini, biće me svud. Hoću da izgradim svoj brend ovde, a za to je potrebno vremena, tako da, idem korak po korak.
Milinka trenutno sprema jedan veliki projekat – radi na remixu sa 100 pop DJ-eva, i nada se da će ta saradnja uspeti, ali za sada ne sme ništa više da nam kaže, tako da joj mi sa portala Nadlanu želimo svu sreću.
E. Cvijanović