Mada je zvanični cilj izložbe bio da deca nauče nešto o baratnju novcem, zaradi i trošenju novca, kao i o tome koje su prave životne vrednosti, neminovno je da se zapitamo šta se to događa sa svetom kojim smo okruženi kada se sa ovakvom vrstom “zabave” kreće već od malih nogu.
Svest o onome što saznaju na izložbi varira od deteta do deteta, ali je činjenica je da su se neki dosetili da na vreme decu usmeravaju ka pravim i pogrešnim novčanim transakcijama.
Međutim, interesantno je što se izložba ovakvog tipa pojavila baš u ovom trenetku. Zemlja nam prolazi kroz ko zna već koju tranziciju po redu, ekonomski, duhovno, moralno i psihički smo sve “klimaviji”, pa je možda pametno da već sad počnemo da ulažemo nade u mališane i da se ponadamo da će njihovi ekonomski potezi biti mnogo mudriji od naših dosadašnjih. Očito je bilo neophodno ugledati se na razvijene zemlje i početi sa ekonomskom edukacijom dece već od njihove 7. godine.
Dragica Mujković, marketing menadžer „Erste banke” - jednog od organizatora ove izložbe, osvrnula se i na to kako su njena deca reagovala na ovu interaktivnu radionicu. Naime, njen sin je sav novac koji je skupio tokom radionice donirao u dobrotvorne svrhe, dok je ćerka uštedela i sačuvala “za kasnije”. Istakla jekako veruje da se od detinjstva vidi karakter deteta i njegova sklonost da (ne)štedi, i da s tim u vezi jedna ovakva radionica može umnogome da doprinese.
"Erste banka" planira saradnju sa osnovnim školama, gde će grupe dece biti organizovane tako da prođu celu izložbu, i u igri nauče sve ono što mnogo stariji od njih, možda, još uvek ne znaju.
Ono što iz ovoga možemo da zaključimo jeste da polako, ali sigurno “novčano obrazovanje” stiže u škole. I mišljenje je uglavnom - zašto da ne? Da su nas ovako lepo učili od malena o podignutim i (ne)vraćenim kreditima, uplati, isplati i donacijama možda bismo na novac i njegovu vrednost danas gledali sasvim drugačije, povlačili mudrije poteze i imali mnogo više novca u džepu.
E. Cvijanović