Hiperaktivnost i manjak pažnje

Istraživači su u mozgu otkrili vezu koja bi mogla da bude odgovorna za izazivanje neurološkog poremećaja koji obuhvata hiperaktivnost i nedostatak pažnje.

Ranija istraživanja ustanovila su razlike u delovima mozga koji kontrolišu pažnju i hiperaktivnost a najnovija studija ustanovila je razlike u moždanim molekulima koji regulišu raspoloženje.

Simptomi poremećaja kao što su nedostatak pažnje i hiperaktivnost su različiti. Osobe koje imaju taj poremećaj ne mogu da sede mirno. One takođe reaguju impulsivno i lako mogu da budu ometeni.

Kompletiranje liste moglo bi da bude teško, a Dominik Poter priseća se kako je njena ćerka imala teškoće dok je radila domaće zadatke: "Rešavanje zadataka iz matematike, ali i iz bilo kog drugog predmeta, moglo je da traje satima", priseća se gospođa Poter.

Doktorka Nora Volkov, neurolog iz Nacionalnog instituta za bolesti zavisnosti, smatra da bi nedostatak pažnje i impulsivnost, koji karakterišu poremećaj, mogli da budu izazvani ometanjem u prenosu dopamina, glavnog regulatora raspoloženja koji pomaže ćelijskim vezama.

"Smatralo se da je dopamin neuroprenosnik koji je osnova naše sposobnosti da uspeh shvatimo kao nagradu i budemo motivisani u svom ponašanju", naglašava ona.

Doktorka Volkov kaže da, ako neko uspeh ne može da shvati kao nagradu, možda će imati teškoće da reši zadatke. U studiji su korišćene slike napravljene u nacionalnoj laboratoriji Brukhejvn u Njujorku.

Istraživači su uporedili moždane putanje koje prenose dopamin kod 53 odrasle osobe, koje pate od poremećaja pažnje i hiperaktivnosti, sa putanjama kod 44 odrasle osobe koje ga nemaju.

"Ustanovili smo niži nivo dopamina u mozgu pacijenata koji imaju poremećaj, posebno u delovima mozga koji se odnose na shvatanje uspeha kao nagrade i dalju motivaciju", ističe doktorka Volkov.

Ona je, takođe, otkrila da su prekidi u prenosu dopamina bili direktno povezani sa nivoom nedostatka pažnje. U studiji se sugeriše da školski i radni zadaci uključe više elemanata nagrade kako bi ljudi sa ovim poremećajem mogli efikasnije da ih obavljaju.

Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.

NJUJORK, 23. septembar 2009. (FoNet)