Iako je tokom celog leta u Srbiji bilo kišno vreme, gotovo da ne postoji devojka u Srbiji koja se nije pohvalila bronzanim tenom. Trend preplanulosti koji nam nameću modni eksperti doživljava ekspanziju; mlade devojke su „tip top crne“ tokom cele godine, jer je bela put - „aut“. „Farbu nabacuju“ u solarijumima, verovatno i ne sluteći kakvom riziku se izlažu.
Ono što posebno zabrinjava je činjenica da u našoj zemlji ne postoji zakonska regulativa kada je reč o upotrebi solarijuma - svaki vlasnik kozmetičkog salona može da kupi ili iznajmi "veštačko sunce" (cena iznajmljivanja na mesečnom nivou je u proseku 150 evra), i da ga koristi bez nadzora ikakve inspekcije koja će dati "zeleno svetlo" da su lampe ispravne!
- Mladi ljudi bi morali da znaju da korišćenje solarijuma nije nimalo zdravo – kaže za portal Nadlanu prim. dr Aleksandar Adamović, direktor Zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradu. – Solarijumi su osmišljeni sedamdesetih godina kao veštački izvor UV zračenja za stanovnike Norveške i drugih severno-evropskih zemalja u kojima je broj sunčanih sati manji nego u našem delu Evrope. Korišćeni su dozirano, a onda je došlo do zloupotrebe, pa su solarijumi postali nezaobilazni deo kozmetičkih salona u većini zemalja sveta. Vremenom, rađena su brojna istraživanja, i ustanovljeno je da zračenje iz solarijuma nepovoljno utiče na zdravlje kože.
B zraci imaju onkogeni potencijal
Kako objašnjava naš sagovornik, solarijum koristi UVA zrake koji duboko prodiru u kožu, prolaze i kroz epiderm i kroz derm, a u samom dermu nalaze se sve ćelije koje su važne za mladost kože.
- Dovoljno je da budete pet do 10 minuta u solarijumu, to je kao da ste bili 10 dana na plaži non-stop! Korišćenje turbo-solarijuma je posebno opasno. Ovakvi solarijumi emituju i B zrake koji ne prodiru duboko kao A zraci, ali je njihov potencijal takav da mogu genetski da menjaju materijal epidermalnih pigmentnih ćelija. Dokazano je da B zraci imaju onkogeni potencijal – upozorava prim. dr Adamović.
Srbija bez zakonske regulative
Prema negovim rečima, u zemljama Evropske unije postoji zakonska regulativa koja propisuje da osobe mlađe od 18 godina ne mogu da koriste solarijum bez pratnje odraslih. U Srbiji ne samo da takva regulativa ne postoji, već ne postoji ni inspekcija koja bi kontrolisala kvalitet i ispravnost solarijuma!
Minut sunčanja u "običnom" solarijumu u proseku košta 20 dinara, a u turbo-solarijumu 25 dinara.
- Svakog dana u proseku solarijum je uključen osam sati - kaže za portal Nadlanu Jovana M., vlasnica kozmetičkog salona iz Beograda. - Pošto radim šest dana nedeljno, na solarijumu zaradim oko 30.000 dinara. Kad odbijem trošak iznajmljivanja i utrošene struje, ostane mi 10.000 dinara. U proleće i pred Novu godinu mušterije se samo smenjuju, pa mi ostane i više para. Solarijum je isplativ biznis.
- Kada smo mi u Zavodu pre desetak godina nabavili lampu sa uskopojasnim B zračenjem koje je lekovito i koje pokazuje odlične rezultate u lečenju pacijenata sa vitiligom, znali smo da moramo da brinemo o svakoj lampi. Nedavno nam je jedna lampa pregorela, pa smo morali da zamenimo sve, što nas je koštalo oko 600.000 dinara. U solarijumu ima od 50 do 60 lampi; izvesno je da se vlasnicima ne isplati da zamene sve kad jedna pregori, jer je to veoma skupo – ističe prim. dr Adamović.
Dodatni problem stvara činjenica da u kozmetičkim salonima ne postoje stručnjaci koji će razgovarati sa potencijalnim klijentima pre nego što oni uđu u „kapsulu“ da steknu bronzani ten. Određivanje tipa kože i dužina boravka u solarijumu prepušteni su radnicama koje nisu stručne da daju takvu vrstu procene.
- Samim tim, nije poznato kolika količina energije će, stručno rečeno, biti saopštena onome ko dođe na sunčanje, a to je vrlo opasno – zaključuje prim. dr Adamović.
Snežana Moldovan