"Svaka duša žudi za mirom, prostorom, vrtom gde može da odmara, i na taj način dođe do dubljeg razumevanja svog mesta u univerzumu" - En Lekler.
"Sa samo 15 godina obolela sam od raka kostiju, i provela čitavu deceniju po bolnicama. Lekari su mi govorili da ću morati da operišem pluća svake druge godine do kraja života. A sada, ne samo da nemam rak već skoro punih šest godina, već postala sam primer nekoga ko je nije samo preživeo već i procvetao" - Danijel Orner.
Navedeni citat preuzet je sa Fejsbuk stranice Danijel Orner, danas uspešne spisateljice, glumice i instruktorke joge.
Naslovna fotografija sa te stranice prikazuje 29-godišnju Danijel, sa protezom umesto desne noge, u pozi atletske trkačice, optimistički zagledanu u budućnost. U najveću trku njenog života - od karcinoma, do potpuno nove lepote, kako ona kaže, uložila je 10 godina a danas istražuje kako su joj "joga, veganstvo i autentično življenje pomogli da zaceli".
Petnaestogodišnja Danijel Orner, gimnazijalka koja se bavila "kros kantri" trčanjem (trčanje po raznolikom terenu, poput polja, šuma, uzbrdo, nizbrdo...) otkrila je, tog dana 2000. godine, čudnu kvrgu na nozi. Pomislila je da mora da je u pitanju neka povreda s trčanja i otišla sportskom lekaru. Dijagnoza je bila - rak kostiju.
"U tom momentu sam samo prešla s brige kada ću moći ponovo na trčanje na brigu o tome što imam rak kostiju", prisećala se Danijel, po pisanju portala "Shape", 16. maja 2014. godine.
Iako se tumor smanjio usled hemoterapije, doktore je brinulo to što se on nalazi suviše blizu velikog krvnog suda. Malo nakon 16. rođendana, 2001. godine bila joj je urađena amputacija, a pet meseci kasnije izašla je iz bolnice uz pomoć ortopedske noge.
"Odlučila sam da ne gradim više svoj stari život", kaže Danijel. Krenula je ponovo u školu i pokušala da se ponovo bavi trčanjem, ali nije joj prijalo jer se nije osećala potpuno stabilno s veštačkom nogom.
Pošto je prestala da trči, pozabavila se svojim drugim snom. Upisala je glumu i ona joj je izuzetno pomogla da povrati samopouzdanje, uprkos tome što ju je bolest i dalje pratila, zbog čega se osećala kao tempirana bomba.
Izvor: Sensa