Od 5.335 osoba koje su prošle godine umrle od akutnog infarkta miokarda, čak 30 odsto nije navršilo 65 godina života, istaknuto je danas na tribini "Kardiovaskularne bolesti- najveći uzrok smrtnosti u Srbiji".
U svetu svake godine od kardiovaskularnih bolesti umre više od 17 miliona ljudi, a procenjuje se da će do 2030. godine od te bolesti umreti u svetu čak 20 miliona ljudi.
Svetski cilj je da se prevencijom smrtnost od kardiovaskularnih bolesti do 2015. godine smanji za 20 odsto.
Lekar Instituta za javno zdravlja Batut Nataša Mickovski pojasnila je da postoji više od 300 faktora rizika koji se mogu povezati sa kardiovaskularnim bolestima, a najčešće su pušenje, nepravilna ishrana, povišen pritisak, fizička neaktivnost, šećerna bolest, masnoće...
"Gotovo 50 odsto pojava srčanog udara i 80 odsto prevremenih smrtnosti može se sprečiti samo kontrolom tri faktora rizika: pušenjem, ishranom i fizičkom aktivnošću", naglasila je Mickovićeva.
Lekari kažu da pacijenti s akutnim infarktom miokarda najčešće greše što ne reaguju na bolove u grudima, ili u bolnicu dolaze sami privatnim kolima ili gradskim prevozom.
"U takvim situacijama treba zvati Hitnu pomoć, jer tokom vožnje pacijentu može da pozli, a lekari Hitne pomoći mogu da pomognu, jer su obučeni", rekao je član Udruženja koronarnih jedinica Srbije prof. Aleksandar Nešković.
Lekari kažu da su prepoznatljivi znaci infarkta srca bol u grudima, zatim stezanje i pečenje iza grudne kosti, koje se širi ka vratu, vilici i rukama, hladno preznojavanje, mučnina, povraćanje...
U takvim situacijama, lekari kažu da odmah treba pozvati Hitnu pomoć, poslušati savet lekara, sačekati ekipu kod kuće i nikako pacijent ne sme sam da vozi do bolnice.
Tribina "Kardiovaskularne bolesti - najveći uzrok smrtnosti u Srbiji" organizovana je kao deo kampanje "Doživi život", a u susret Svetskom danu srca, koji se obeležava 29. septembra. Kampanja se sprovodi kako bi se šira javnost upoznala s faktorima rizika kardiovaskularnih bolesti i da bi se smanjio broj obolelih.
Nadlanu / izvor: B92