Dan rođenja Nikole Tesle, 10. jul, obeležen je širom Srbije i tim povodom u organizaciji Klastera „Putevi kulture”, sa ciljem da se pokažu njegovi izumi i veza sa gradom Nišom, organizovana je poseta hidroelektrani „Sveta Petka” u Ostrovici, koja je u vlasništvu PD „Jugoistok”.
Ova hidroelektrana izgrađena je u Sićevačkoj klisuri, na reci Nišavi, u blizini manastira Sveta Petka, po kojem je i dobila ime. Pravi kuriozitet vezan za istorijat ove male hidroelektrane je to što je izgrađena svega četiri godine posle hidroelektrane na Nijagari.
Privredno društvo „Jugoistok” na svojoj teritoriji ima sedam hidroelektrana od kojih je većina sagrađena početkom prošlog veka, a što je najvažnije one i danas neumorno proizvode kilovat-sate. Da bi se ove hidroelektrane sačuvale ne samo kao muzeji, već i kao proizvođači struje, biće sve revitalizovane.
Kako je objasnio Živojin Aleksić, šef Službe za proizvodnju električne energije u niškim hidroelektranama, glavni inicijator „uvođenja elektrike” na području Niša bio je Todor Milovanović, tadašnji predsednik opštine Niš. Uprava grada Niša dobija 20. septembra 1902. „pravo na korišćenje nišavske vode kod Sveta Petke za električno osvetljenje grada Niša”.
Velike zasluge pripadaju i mašinskom inženjeru Aćimu Stevoviću, profesoru Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Postoje nagoveštaji da je i sam Tesla imao udela u gradnji ove hidroelektrane.
Konačno, kako Aleksić napominje, u martu 1906. godine Opština grada Niša i firma „Simens Schuckert Werke“ iz Beča sklopili su ugovor o izvođenju radova. Ova firma je uradila projekte, izradila hidromašinsku i elektro-opremu i dalekovod napona osam kW, dužine 23 kilometra. Hidroelektrana „Sveta Petka” počela je sa radom i proizvodnjom električne energije 21. septembra 1908. godine, najpre sa dva agregata snage dva puta 0,25 MWA, da bi 1927. godine bio dodat još jedan agregat iste snage.
– U trenutku puštanja ova hidroelektrana bila je najveća u Srbiji, a njena „elektrika” se koristila za osvetljenje grada sa 3.000 svetiljki, da bi njeno korišćenje 2011. godine počelo i u industrijske svrhe – ističe Aleksić.
Ova hidroelektrana neprekidno i dalje radi u istom obliku i sa istom opremom. Zamenjena su samo radna kola, a pre nekoliko godina je izvršen kapitalni remont prvog agregata – turbine i generatora, ali je u potpunosti zadržana autentičnost. Zbog dotrajalosti releja u generatorskom polju pri jačim strujnim udarima dešavalo se pregorevanje statorskih namotaja. Pre nekoliko godina popravljeni su svi releji.
– Nema više havarija, a prošle godine je proizvedeno čak milion kWh više od prosečne proizvodnje – kaže Aleksić. – I ostala oprema je spremna za revitalizaciju, ali nije bilo dovoljno sredstava da se to obavi. Ni klizni ležajevi nisu remontovani, jer rade bez vibracija.
Aleksić je naglasio da je Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila sredstva za revitalizaciju svih malih elektrana u PD „Jugoistok”. „Energoprojekt“ iz Beograda je na tenderu dobio posao i u prošloj godini završio Generalne projekte revitalizacije, a ove godine završava Glavne projekte revitalizacije malih hidroelektrana i raspisivanje tendera za nabavku opreme.
– Dobro je što jedna firma radi sve projekte, jer je oprema u gotovo svim malim hidroelektranama od istog proizvođača, a i rešenja će biti unificirana i na isti način obrađena – istakao je Aleksić.
Hidroelektrana radi u izvornom obliku, rukovanje i veza generatora na mrežu obavlja se ručno, a održavanje parametara generatora automatski preko regulatora brojeva obrtaja.
– Zbog „Tesla dana” pomenućemo još jednom princip sinhronizacije generatora naizmenične struje na elektroenergetski sistem – kaže Aleksić. Pri prvom povezivanju generatora na elektroenergetski sistem mora se podesiti redosled faza generatora i sistema. Pri puštanju agregata moraju se podesiti parametri generatora sa parametrima mreže.
– Podešavanjem broja obrtaja generatora i pobude usklađuje se napon, frekvenca i faza generatora i mreže. Ovaj proces se prati preko tri sijalice vezane na istim fazama generatora i mreže koje se nalaze na vidnoj tabli – objašnjava Aleksić.
U slučaju da parametri nisu usaglašeni može doći do težih oštećenja generatora i mreže.
- Ovakav proces se može videti još samo na nekim malim hidroelektranama i bilo bi dobro da se za potrebe EPS-a snimi film za arhivu – podvlači Aleksić.
– U današnje vreme sinhronizacija se obavlja automatski pomoću uređaja sinhronoskopa. Nikola Tesla je zbog istovetnog vezivanja faza generatora i mreže na isti način uredio sve sisteme koji rade u interkonekciji.
Novo – staro ruho
U Nišu je planirana revitalizacija dve male hidroelektrane: „Sveta Petka” i „Sićevo”. U toku je izrada tehničkih rešenja. Prvo tehničko rešenje predviđa samo tehnički remont, odnosno zadržavanje postojeće opreme. Po drugom rešenju predviđena je izgradnja novih objekata (mašinskih zgrada) i izgradnja potpuno nove opreme.
– Za malu hidroelektranu „Sveta Petka” ekonomski nije opravdana izgradnja nove mašinske zgrade, tako da će tu biti samo obnovljena postojeća oprema – kaže Miloš Bulatović, mašinski inženjer „Energoprojekt Hidroinženjeringa”. – Biće zadržane tri turbine, dva generatora, prateća hidromašinska oprema na vodozahvatu, a deo opreme biće revitalizovan kao i sama mašinska zgrada.
Energetika i turizam
Izvesno je da će se kod hidroelektrane „Sićevo” graditi nova mašinska zgrada, nizvodno od postojeće, kako bi se koristila postojeća brana i dovodni kanal.
– U postojećoj mašinskoj zgradi uradiće se samo spoljna fasada i deo prateće hidromonterske opreme da bi se konzervirala i koristila za vreme turističkih obilazaka ili studentskih poseta. Nova mašinska zgrada bi služila za proizvodnju električne energije. Zato će biti remontovana velika brana i prateća oprema na tom kanalu – objašnjava Miloš Bulatović.
O. Manić